Један од битних услова за успешно сузбијање сточних зараза састоји се у томе, да се униште клице, које се излучују из тела болесних или угинулих животиња. То уништавање клица болести у циљу спречавања разношења заразе, зове се десинфекција, а средства која имају моћ да уништавају клице болести, зову се десинфекциона средства.

Разликујемо две врсте десинфекције: привремену и коначну.

Привремена десинфекција. Код зараза, које се лако преносе не сме се дозволити да се заразне клице нагомилавају, него треба да се што пре униште, по могућности чим су излучене. Зато се код таквих зараза десинфекција врши још за време трајања болести. Ради спречавања разношења заразних клица најбоље је у зараженим свињцима поставити посебну послугу, која не сме долазити у додир са здравим животињама. Ту послугу треба добро проучити о дотичној зарази, о начину како се она шири и како се десинфикују свињци, ђубар и други предмети који се налазе на домаку болесних животиња. Послуга мора да има на располагању потребна десинфекциона средства. Свако лице које напушта заражени свињац или заражени круг мора дезинфиковати обућу и руке, а по потреби и одело.

Ако која животиња угине, треба њен леш одмах уклонити са места где је угинула и колима га превести до стрвишта. у колико се ради о слинавки и шапу . Да би спречили расипање заразног материјала путем, из кола, морамо се побринути да сва излучивања ухватимо у сено, сламу или у крпе, којима ћемо обложити оне делове трупа, који би могли да излучују заразни материјал. Заједно са лешином скинућемо с кола и закопати и сав заражени материјал.

Уместо закопавања лешеви могу се спалити, где има за то могућности, а могу се искористити и у техничке сврхе (за добијање масти за сапун, животињског брашна итд.). Овако искоришћавање лешева може се вршити само у случају зараза, код којих је то законом дозвољено, и то под наџором и са дозволом власти.

После уклањања леша треба извршити десинфекцију .
места, где је животињч закопана, а исто тако и десинфекцију стаје, кола и других заражених места и предмета.

Коначна десинфекција. Под коначном десилфекцијом разумевамо темељито и свестрано уништавање клица болести пошто је задња болесна животиња оздравила, угинула или убијена. Ако заразне клице не би потпуно уни штили, допустили би могућност да се зараза после неког времена опет понови. Зато је законом предвиђено, да се ни за једну заразу не може објавити да је престала, док коначна десинфекција није проведена. Коначна дисинфекција врши се под наџором и руковођењем ветеринара или неког другог за то овлашћеног органа.

Од срестава, којима се код десинфекције служимо и која код нас долазе у обзир, најобичнија су ова:

1) Свеже гашени креч. Добије се на тај начин, да се свеже печени, живи креч стави у довољно простран суд а онда се равномерно попрска водом тако, да на два дела креча дође један део воде. При том се креч загреје и распадне у прах. .

2) Кречно млеко. Употребљава се густо и разређено кречно млеко. Густо кречно млеко прави се на тај начин, да се на један литар свеже гашеног креча додају три литра воде. Вода се додаје постепено, а за то време креч се не- престано меша. Разређено кречно млеко добијемо, ако на један литар свеже гашеног креча додамо постепено, уз не- престано мешање, 20 литара воде. Ако нема на располагању свеже гашеног креча, може се кречно млеко направити и са гашеним кречом из кречане. Али се. онда не сме употребити горњи слој креча, јер нема потребног дејства, пошто је промењен под утицајем ваздуха.
Кречно млеко нема великог десинфекционог дејства, и обично се меша са јачим средствима ради беле боје, која омогупава контролу, да ли је дезинфекција стварно извршена.

3) Натријева лужина (каустична сода). Употребљава се у 1 до 2%-ном раствору (т.ј. 1—2 дела лужине на 100 делова воде). Одлично средство, нарочито код слинавке и шапа и свињске куге. Долази у трговини и у облику таблета (натролете, дурамин итд.). Обично се меша са кречним млеком.
Цеђ (лужина, лукшија) може се правити и из дрвеног пепела. Пепео се стави у воду (један део пепела на 10 делова воде), загреје се да кључа најмање пола сата, а онда се процеди. Или се пепео стави у казан у некој врећици да се после кувања не би морао цедити.

4) Клорно-кречно млеко. Прави се из хлорног креча На један литар хлорног креча додаје се постепено, уз непре- стано мешање, 3 односно 20 литара воде, већ према томе, да ли желимо добити густо или разређено хлорно кречно млеко. Приликом сваке употребе треба направити свеж раствор. Густо хлорно кречно млеко нарочито је добро за дезинфекцију осоке.

За десинфекцију се може употребити само хлорни креч који је пакован у потпуно непропусним, непрозирним судовима (ради заштите од светла и влаге) и који има јак мирис по хлору. На паковању мора бити означена адреса произво ђача и загарантован садржај хлора (хлора мора бити нај мање 25%)

5) Капорит. Средство слично хлорком кречу само много јаче делује. Употребљава се у 2.5%-тном раствору т ј. 2.6 литра капорита на 100 литара воде или разређеног кречног млека.
Код приправљања и употребе хлорног креча и капорита треба чувати очи. —
Хлорни препарати не могу се употребити за дезинфекцију предмета од коже, од метала, ни за обојене тканине.

6). Креолин за десинфекцију. Употребљава се у 3%-тном раствору (три дела креолина на 100 делова воде).
Сва набројана десифекциона средства односно њихови раствори делују боље у топлом стању.

Десинфекциона средства која нису овде набројана, као крезол са сумпорном киселином, формалдехид, карболна киселина, сублимат итд. могу да буду штетна по здравље, зато их треба употребљавати само под руководством ветеринара.

7). Најбоља су десинфекциона средства ватра и врела вода. Зато се судови и други предмети који подносе искухавање, десинфикују на тај начин, да их кувамо у води, а још боље у цеђи или у 3%-тном раствору соде или сапуна на сто делова воде. Код искухавања је важно да се текућина постепено загрејава, да потпуно покрива предмет и да кључа најмање четврт сата. Дрвене предмете мале вредности најбоље је сагорети, гвоздене предмете опалити на пламену или на жару.

Мокраћа, изметине и. друга прљавштина спречавају да десинфекционо средство продре до предмета које они покривају. Зато свакој десинфекцији мора да претходи чишћење. Одстрањивањем прљавштине и отпадака одстрањујемо истодобно и заразни материјал и доводимо га у такво стање да га лакше можемо уништити. — Приликом чишћења мора се узети у обзир да нечистоћа и отпаци, као и текућине (вода, мокраћа) које том приликом отичу, могу да постану нов извор заразе, н.пр. ако текућине које садрже клице слинавке и шапа, свињске куге или црвеног ветра, отичу на путеве, у бунареве итд. Сем тога, код црног пришта чишћење може да буде скопчано с опасношћу и по човечије здравае. Зато је код ових зараза потребно да се пре чишћења изврши претходна десинфекција прљавштине и отпадака. Предмети које треба претходно десинфиковати, не смеју се, пре него је десинфекција извршена, односити на места, где би могли изазвати разношење заразе.

Претходна десинфекција врши се једноставним полевањем зараженог материјала и предмета десинфекционом текућином, која долази у обзир за односну заразу.

Izvor:seoski poslovi

Дезинфекција свињаца