Исхрана свиња се донекле разликују од исхране преживара (говеда, оваца и коза.) Док преживари могу добро да искористе за своју исхрану и суве биљне делове, свиње то нису у стању, изузев мањих количина сена од младе луцерке и детелине које је најбоље давати самлевено. Међутим, свиње добро искоришћавају сочне биљне делове: пашу, сточну репу, бундеве, кромпир, зрнасту храну итд.

Најважнија хранива за свиње јесу: млечни и кухињски отпаци, паша, зелена луцерка и детелина, сточна и шећерна репа, бундеве, запарени кромпир, чичока (топинамбур), жир (свеж и сушен), џибра и комина, кукуруз, јечам, овас, хељда, соја, грашак, боб, мекиње, рибље брашно, брашно од меса и крви и, најзад, минерални састојци од којих су нијважнији коштано брасно, сточна креда и кухињска со.

За исхрану свиња треба у првом реду користити оне врсте хранива која имамо, односно која сами производимо у газдинству, а која се не могу тако добро искористити за неку другу сврху. Сва хранива за свиње можемо сврстати у следеће групе: сочна, груба, зрнаста, индустријски отпаци, хранива животињског порекла, и комбинована.

Према богатству у хранивим материјама односно према хранивости појединих хранива можемо их поделити у две групе:

1) кабаста, волумиозна или груба и
2) снажна (крепка), јака или концентрована.

У прву групу спадају сва она хранива која имају велику запремину а малу храниву вредност као што су, слама, плева, слабо сено, зелени биљни делови, кромпир, репа, силажа, разни фабрички отпаци који садрже велики проценат воде (сирови резанци, џибра, пивски требер и тд.), кухињски отпаци и тд.

У другу групу спадају сва она хранива која имају мали проценат воде, а доста сварљивих храњивих материја. Овде спадају разне уљане погаче, зрнаста хранива, млински отпаци, хранива животињског порекла, (брашно од меса, крви, рибље брашно и тд). суви фабрички отпаци, (суви резанци, суви требер итд).

1) Сочна хранива
У ову групу спадају: зелени биљни делови, паша, кромпир, репа, мрква, цвекла, бундеве, чичока, силажа итд. Сва ова хранива одликују се великим садржајем воде (70—92°/0), приличном количином угљених хидрата (скроба и шећера), малим садржајем беланчевина, масти и менералних материја. Она су лако сварљива и богата у витаминима А, Б и Ц. Пошто ова хранива сва газдинства могу да производе у прилично великим количина то она у исхрани свиња, нарочито приплодних, играју изванредно велику улогу.

Зелени биљни делови су врло добро храниво за свиње, нарочито за млада и приплодна грла. Њих треба за ову сврху користити у првом реду док су биљке младе, јер је тада њихова хранљива вредност највећа. Чим остаре биљни делови се здрвене и свиње их онда тешко могу искористити за своју исхрану. Изузетак од тога чини детелина, луцерка и еспарзета, које свиње могу искористити за исхрану и кад се младе покосе и осуше као сено.

Од нарочито великог значаја за исхрану свиња су код нас млада црвена детелина као и све друге врсте детелина (бела, шведска и инкарнатска) и луцерка, било да се дају свињама накошене у свежем стању или да их свиње пасу. за ову сврху најбоље је употребљавати их пре цветања. И свака друга добра паша на ливади или пашњаку, као и многи други зелени биљни делови, нарочито отпаци разног поврћа и зрелог воћа су добра хранива за свиње. Добра паша и довољне количине укусне зелене хране могу за поједине категори|е свиња (одраслија назимад и приплодне крмаче које не доје прасад) у току лета и јесени да буду скоро једина храна, јер у њима има довољно хранљивих састојака за правилан развој и одржавање њиховог организма у приплодној кондицији.

Зелени биљни делови дејствују врло повољно на правилан развитак свињског организма и на варење хране. они садрже поред осталих хранљивих састојака које свиња може лако да искористи и разне врсте витамина који су, као што је речено, неопходни за правилан развој и добро здравље свиња. Стога у току лета и јесени свињама треба давати што више зелених хранива, нарочито оних која се не могу осусити и сачувати за зиму, као што су: вреже од бундева, лишће сточне и шећерне репе, разно поврће које се не може продати и потрошити, отпаци од поврћа, црвљиво воће итд.

Паша је за свиње, нарочито за млада н и приалодна грла, од изванредно велнког значаја. Данас се управо не може ни замислити успешно одгајивање свиња без њиховог држања на паши. На њој се млада и приплодна грла, поред тога што се хране зеленим биљним деловима, које свиње лако варе и добро искоришћавају, крећу на слободном и чистом ваздуху. Ово кретање необично повољно утиче на развиће и рад поЈединих важних органа (срце, плућа, јетру и тд.), мишића, на повећање апетита, а нарочито повољно утичу на здравље животиња.

Код крмача испаша и кретање на пашњаку утичу повољно и на повећање млечности и на дужу употребљивост за приплод. Исто тако нерастови који се држе на паши боље букаре, дају бољу прасад и већи број и дуже остају способни и употребљиви за приплод. С тога је држање свнња на паши (изузев оних које су стављене у тов), кад год то временске прплике дозвољакају, изванредно корисно. Чак и на сасвим младе прасиће један до два сата дневног кретања на паши заједно са крмачом утиче врло повољно на њихов пораст и здравље. На паши свиње су изложене благотворном дејству сунчаних зракова који повољно делују не само на здравље животиње већ и на промет минералних материја у животињском организму, нарочито калцијума и фосфора.

Кромпир је добро храниво за свиње, нарочито за товљење. Садржи око 20% скроба кога свиње добро варе и искоришћавају. Он има горак укус који се налази у љускама а који се кувањем или запаривањем у брзопарним казанима за запаривање кромпира може отстранити. За исхрану старијих свиња може се у мањим количинама употребити и свеж кромпир који треба добро опрати од земље. Најбоље је давати га укуваног или запареног.

Репа сточна, пострна(турнепс) полушећерна и шећерна, мрква, цвекла и бундеве су добра хранива за свиње нарочито у току зиме кад нема других сочних хранива. Ради великог садржаја воде њихова хранива вредност није велика али и поред тога великог значаја за исхрану, нарочито приплодних свиња, утицу повољно на варење осталих хранива, а.према испитивањима акад. Кулагина утичу и на повецање плодности крмача Треба их давати свињама у свежем стању, добро очишћене; односно опране, док је пострну репу и бундеве добро претходно прокувати.

Чичока је биљка која по изгледу стабла и лишћа личи
на сунцокрет, а по кртолама које образује у земљи слицна је коомпиру. Ове кртоле су добра хранива за свиње. могу се давати свињама извађене или их свиње ријући ваде и једу.

Чичока се сади по ритовима и другим земљистима која се не могу искористити за другу сврху. Једном посађена годинама се сама размножава јер свиње никад :не успеју да поваде све кртоле. Свиње је могу користити у току целе године
кадгод нема великог снега.

Силажа добро спремљене у првом реду од зелених лептирастих биљака (луцерке Детелине, соје грахорице, грашка итд), бундева и куваног кромпира је добра храна за свиње. Силажа од кукуруза, сунцокрета, суданске траве. сирка долази у погледу вредности за исхрану свиња иза гилаже од лептирастих биљака. Свиње се морају постепено навикавати на исхрану силажом. После храњења силажом корита треба добро очистити, опрати и осушити. Пошто силажа садржи доста киселине то треба свињама док се хране силажом давати око 20 грама сточне креде дневно на главу ради неутралисања киселине у желудцу. Силажа је богата У витаминима и лако сварљивим хранљивим материјама. Она повољно утиче на варење хране. Ради овога силажа је у мањим количинама добро храниво за све категорије свиња а нарочито за супрасне крмаче и оне које доје прасад. Супрасним крмачама при крају бременитости треба давати само мале количне прокуване силаже.

Свињама се могу давати следеће количине соцних хранива дневно на главу: супрасним које доје прасад и другим крмачама репе, цвекле, мркве и бундева до 8 кг кромпира чичоке и силаже до 4 кг. а у другој половини брменитости репе и кромпира до 6 кг. силаже до 3 кг. дневно на главу, одраслим свињама у тову репе до 10 кг. кромпира до 16 кг.
силаже до 4 кг. а силаже од кромпира до 10 кг. нерастовима репе до 5 кг. кромпира до 4 кг а силаже до 2 кг. а прасићима до 2 месеца 0,4 кг репе, и 0,3 кромпира, до 4 месеца
2 и 1 кг; а старијим до 6 кг. репе, 3 кг кромпира и 1 кг. силаже.
У групу сочних хранива могу се убрајати и разни фабрички отпаци који садрже много воде као што су: сирови резанци, џибра, сирови пиварски требер итд. О њима ће бити говора касније.

2) Груба или кабаста хранива
У ову групу спадају: сено, слама. плева, лисник итд. Ова хранива нису подесна за исхрану свиња јер садрже велику количину целулозе (дрвенаста материја), коју свиње слабо варе и искоришћују. Оне могу једино у мањој мери да искористе добро спремљено сено од младих лептирастих биљака, нарочито од луцерке, детелине, грашка и еспарзете поготово ако се даје самлевена.

Сено од наведених младих покошених биљака које је добро спремљено садржи доста беланчевина, минералних материја и витамина А иД. Због тога је оно добро храниво за све категорије свиња за време зиме. Може се давати цело јер се свиње постепено навикну да га и оваквог једу али је много боље давати га самлевеног. За ову сврху постоје посебни млинови звани чекићари.

Приплодним свињама може се давати сена од 1—2-, 5 кг. према старости, а прасићима 100 грама до 1 кг према старости.

Самлевено сено треба 1/2 до 1 час пре давања свињама прелити врућом водом у кориту које потом треба покрити сламом а пре давања свињама помешати са зрнастим или другим јаким хранивима.

3) Зрнаста хранива
У ову групу хранива убрајамо: кукуруз, јецам, овас, сирак, просо. Зрневље лептирасти биљака и друго. Ова хранива играју изванредно вазну улогу у исхрани свиња, нароцито товљењу, јер садрзе велике колицине скроба ( 70%) кога свиње добро искорисцују за стварање сала, садрзе прилицне колицине сварљивих беланцевина(8-16%) масти (2-8%) и минералних материја (1,5- 4% ).

Кукуруз је код нас у многим крајевима главно храниво за свиње, нарочито за товљење. Он је нарочито подесан за товљење свиња које дају велике количине масти, као што је то случај са мангалицом. Може се употребити за исхрану тих категорија свиња, али пошто постиче на товљење и пошто је прилично сиромашан у беланчевинама, приплодним свињама, а нарочито младим грлима и приплодним крмачама треба га давати у мањим количинама (око 1/2 од количине снажних хранива). Најбоље је давати га прекрупњеног јер га тако свиње боље искоришћују. За исхрану свиња бољи је жути кукуруз пошто он садржи доста витамина А и Д. Свиње храњене кукурузом дају мекану сланину.

Јечам је добро храниво за свиње нарочито за товљење свиња за бекон јер се добија добар квалитет и чврста сланина. Он је добро храниво и за прасад којим треба Давати цела зрна како би се навикла од малена да храну жваћу. Одраслим грлима треба га давати прекрупњеног. Сличан јечму је просо.

Овас је одлично храниво за млада грла, супрасне крмаче, оне које доје прасад и нерастове. Он нарочито повољно утиче на полну способност нерастова. Њега у овом погледу може заменити просо, У време букарење крмача препоручљиво је давати нерасту 1—1,5 кг прекрупе овса, односно проса дневно.

Зрневље лептирастих (махунастих) биљака (грашак, грахорица, соја боб, лупииа, )одликује се великим богаством у сварљивим беланчевинама (15-30 %) Ово зрневље је изванредно добро храниво за млада грла коЈа расту и крмаче које доје прасад, само се мора давати у мањим количинама јер изазива затвор. За исхрану свиња најподесније је зрневље соје, боба и грашка. Младим грлима даје се дневно 0,250 кг а одраслим грлима у тову до 2 кг дневно. зрневље треба давати кувано јер га тако свиње боље искоришћавају.

Жир је у погледу храњивости приближно дупло слабији него зрневље житарица. Он се углавном употребљава за исхрану свиња у тову у припремном периоду а може се користити за исхрану приплодних свиња, нарочито назимади. У обзир долазе буков (буковица) и храстов жир. Први је бољи јер садржи више масти а мање горких састојака. Свињама које се хране жиром треба свакодневно давати сочних хранива (репе, силаже, зелених хранива итд) јер жир изазива затвор.

Дивљи кестен се може употребљавати за исхрану свиња у смеси са другим хранивима, јер га самог обично не једу. Кестен треба ујесен прикупити, осушити и чувати за зиму. Пре давања свињама треба га истуцати и потапањем у воду остранити љуске јер оне садрже горке састојке. Овако спремљени кестен може се давати у мањим количинама без штетних последица. Ако се хоће давати веће количине онда се мора претходно одстранити горак укус. Кестен се изгњечи или прекрупи а затим запари или кува и онда испира један дан у текућој води или ако ове нема у 5—6 вода у току дана. Пошто изазива затвор треба га давати на исти начин како је речено за жир.

4) Фабрички отпаци
Овде спадају сви отпаци који се добијају при фабричкој преради пољопривредних производа а који се могу употребити за исхрану свиња. У такве отпатке спадају мекиње и паспаљ који се добијају млевењем житарица у млиновима (пшенице, кукуруза, јечма, ражи и тд.). Ови отпаци садрже приличне количине беланчевина и фосфора али зато мало калција, укусни су и повољно утичу на варење хране.

Најважније су пшеничне мекиње (трице) које су изврсно храниво за супрасне и опрашене крмаче којима се може давати 40—50% од тежине снажних хранива у оброку, прасићима 20—25%, товним грлима до 30%. Нарочито се препоручује мекиње давати свињама у почетку това. Ражене мекиње су слабије него пшеничне и дају се за половину мање него што су наведене количине за пшеничне мекиња. У млиновима се може скупити извесна количина паспаља који је у погледу хранљивости и упохребљивости за исхрану свиња различите вредности што зависи од његовог састава. Ако је добар може се употребити за исхрану свиња и то приближно у истим количинама као и ражене мекиње. Свињама не треба давати буђаве и покварене мекиње.

У фабричке отпадке подесне за исхрану свиња спадају и уљане погаче које се добијају као отпадак приликом цеђења уља (зејтина из семена уљаних биљака сунцокрета, лана, уљајне репице, семена бундева итд.). Код нас засада највише долазе у обзир уљане погаче од сунцокрета, уљајне репице и соје. Ове погаче добијају се пресоване у облику погача или самлевене у облику прекрупе— шрота.

За исхрану свиња употребљавати само добре уљане погаче које нису плесниве ни покварене. Нарочиту пажњу обратити на погаче које се дају приплодним крмачима и прасићима. Уљане погаче треба да се пре давања свињама добро издробе и помешају са другим снажним хранивима. Дробљење вршити највише 5 — 6 дана пре давања јер раздробљене уљане погаче лако упијају влагу из ваздуха и брзо се кваре поготову ако се држе у влажним просторијама. Зато их треба чувати у сувим и добро проветреним просторијама.

Отпаци при производњи алкохола могу се употребити за исхрану свиња. Од ових отпадака долазе у обзир: сладне клице, пивски ком или требер, пивски квасац и џибра. Сладне клице садрже прилично сварљивих беланчевина и могу се употребити за исхрану младих грла којима се може давати 0,2 —0,4 кг. на дан, супрасним и опрашеним крмачама 0,2—0,6 кг., а товним грлима око 1 кг. дневно на грло. Оне морају бити свеже (светло-жуте боје) нарочито оне које се дају супрасним и опрашеним крмачама и прасићима. На око 1 сат пре давања свињама ваља их натопити у води а потом помешати са снажним хранивима.

Пивски ком или требер у свежем стању садржи доста воде (до 75’/г) али се може добро употреблти за товљење свиња и исхрану одраслих свиња. Може се давати одраслим грлима око 10 кг. у смеши са другим хранивима. Сушени требер је бољи јер садржи мање воде и може се давати одраслим грлима до 1 кг., а младим до 0,5 кг. дневно. Требер је сиромашан у минералним материјама.

Пивски квасац може се давати свеж или сув. Последњи је бољи јер садрже знатне количине сварљивих беланчевина (око 42%. Свежи се даје до 6 кг., а суви 100-200 грама дневно на главу. Суви давати у првом реду младим грлима и крмачама које доје прасад и на исти начин као што је речено за клице.

Џибра и комина које остају при печењу шпиритуса, ракије и вињака садрже велики % воде (до 94,3%)и зато имају малу храњиву вредност. Њу треба употребити у првом реду за товљење свиња у првом односно припремном периоду това и за исхрану јаловиња. Може се давати старијим грлима у тову чак и до 16 кг, а супрасним и опрашеним крмачама најбоље је не давати их или највише 2—3 кг. дневно на главу.

Отпаци при производњи шећера могу се употребити за исхрану свиња. У обзир долазе свежи и суви резанци и меласа. Свежи резанци садрже много воде (око 93%) и ретко се употребљавају за исхрану свиња и то само одраслих.
Отпаци при производњи скроба и штирка. За добијање скроба и шпиритуса употребљавају се углавном кромпир и кукуруз а као отпадак добија се џибра.

5) Хранива животињског порекла
У ову групу спадају: .млеко и млечни отпаци, брашно од меса, брашно од крви и рибље брашно. Сва ова хранива садрже приличне, а нека и врло велике количине, лако сварљивих у пуно вредних беланчевина и зато претстављају првокласна хранива, нарочито за млада грла, супрасне и опрашене крмаче.

6. Комбинована хранива
Ова хранива су у ствари састављена из више различитих хранива (5—8 или више) која се употребљавају за исхрану свиња. Обично се употребљавају: кукуруз, јечам, овас, зрневље лептирастих биљака, мекиње, уљане погаче, фабрички отпаци, брашно од меса и костију, рибље брашно итд. Комбинована хранива треба да буду тако састављбна да садрже довољно сварљивих хранљивих материја према потреби појединих категорија свиња.

Ове смеше се праве у посебним фабрикама и продају као готове, а може их и сваки одгајивач или товљач и сам направити. За сваку категорију свиња треба правити посебне мешавине. Поред ове мешавине свињама треба давати сочна хранива и то лети пашу или покошене зелене биљке, а зими репу, силажу, семе луцерке и детелине.

Izvor:seoski poslovi

Најбоља храна за узгој и тов свиња