SVINJARSTVO

Slanina se u nekim zemljama smatra krunom svih jela, ali da biste ga dobili, prvo morate toviti svinju, ali ne znaju svi farmeri kako nahraniti svinje za mast

Zagrevanje prostora za tov svinja zavisi od toga kakav je raspored životinja na farmi. Prasad u prvim danima zahtevaju dogrevanje sa infra – lampama. Kako životinje rastu tako se smanjuje potreba za zagrevanjem prostora, osim u izuzetno hladnim danima.

Proizvodnja svinja predstavlja veoma značajan deo stočarske, pa time i poljoprivredne proizvodnje.

Тов свиња траје 6 месеци, док сурутка убрзава тов и доприноси уштеди смесе за тов – тако доноси већу зараду узгајивачима. Колико је смеју свиње конзумирати?

Постоје многе греске у исхрани товних свиња. Ипак најцесца греска и са највецим последицама је она, где се свиње у Србији и данас, као и пре стотинак година, хране крајње нерационално, неизбалансираним оброцима, најцесце само са кукурузом, уз евентуални мали додатак мекиња.

У Србији под појмом "тов свиња" подразумева се да се прасад од 20 до 25 кг у сто крацем временском року и са сто мање хране доведу до тезине од 95 до 100 кг.

Исхрана свиња се донекле разликују од исхране преживара (говеда, оваца и коза.) Док преживари могу добро да искористе за своју исхрану и суве биљне делове, свиње то нису у стању, изузев мањих количина сена од младе луцерке и детелине које је најбоље давати самлевено. Међутим, свиње добро искоришћавају сочне биљне делове: пашу, сточну репу, бундеве, кромпир, зрнасту храну итд.

У нашој земљи гаје се различите расе свиња, које се међу собом више или мање разликују. У исту расу убрајамо сва мушка и женска грла која имају: исту боју длаке и коже, исте облике појединих делова тела; приближно пођднаку плодност и време стасавања за приплод; сличну брзину товљеша, која приближно пођеднако искоришћавају храну и дају приближно исте количине и каквоћу меса и сала, односно сланине.

Некада једна од најзаступљенијих домаћих свиња и окосница развоја сточарске производње на овим просторима –мангулица, поново се вратила у оборе српских домаћина. Један од њих је и Миленко Миле Плавшић из Ковиља. Он је од малих ногу дружбовао са „чупавим свињама“, како су је некада звали сточари.