Зашто се јавља агресивност код крмача и како је спречити

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Није честа појава да код првог прашења крмача, али после више прашења, долази до испољавања агресивног понашања и злоћудности. Шта утиче на појаву агресије и како је спречити сазнајте у следећем тексту.

Агресија може бити усмерена на прасад, али исто тако и на људе који се налазе у објекту где су крмаче. Узрок оваквог поремећаја понашања није у потпуности расветљен, али се претпоставља да код првопраскиња постоји страх од новорођене прасади, њиховог присуства и цике.

Такође, присуство непознатих особа у објекту или лица која помажу при прашењу може изазвати страх и агресију код крмача.

Оне најпре испољавају узнемиреност, често устају и лежу, не дају прасадима да сисају, гњече их и углавном леже на стомаку. Сам чин напада на прасад одвија се изненада уз цикање. После краћег времена крмаче се смире, леже незаинтересоване за околину и већином прихватају прасад у току дана или сутрадан.

Шта предузети?

Док се крмаче не смире, прасад треба одвојити и повремено их пуштати да сисају на свака два сата. Агресивним крмачама препоручљиво је давати неки од седатива, а исто тако и окситоцин за лакше лучење млека како би се смањила нервоза крмаче. У тежим случајевима потребно је обратити се ветеринару.

Izvor: agromedija.rs

Зашто се јавља агресивност код крмача и како је спречити

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Sela Orlja i Bazovik u blizini Pirota na osnovu rešenja Ministarstva poljoprivrede proglašena su zaraženim područjima zbog afričke kuge svinja.

Prošle godine naša zemlja je kupila 200.000 prasadi. Jedan deo je otišao u tov, a neke su uvezli i sami trgovinski lanci kako bi imali za klanje i prodaju svežeg mesa.

U prvih sedam dana života prasad, posebno belih plemenitih rasa, udvostruče svoju telesnu težinu. Ovaj period je vrlo važan da se kod jedinki zadovolje potrebe za gvođžem.

Crnogorsko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je listu država iz kojih je zabranjen uvoz i tranzit pošiljki živih domaćih i divljih svinja, njihovog mesa i proizvoda, u cilju sprečavanja svinjske kuge, a na listi je i naša zemlja.

Afrička kuga je zarazna bolest domaćih i divljih svinja, a jedan od načina sprečavanja širenja je uništavanje zaraženih jedinki.

U Privrednoj komori Srbije – Regionalnoj privrednoj komori Južnobackog upravnog okruga, održana je obuka “Africka kuga svinja i značaj biosigurnosnih mera u svinjarskoj proizvodnji“.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета