Svuda čujemo i čitamo da je voće jako zdravo i da ga treba što više jeste, da su voćni sokovi bez kalorija jedino zdravi. Mleko treba zameniti mlekom od soje. Ovo su samo neke od zabluda koje vladaju u carstvu (ne)zdrave hrane.

Sveže ceđeni sokovi

Totalno izbacivanje voća  iz ishrane nije zdravo ali postoje određena pravila po kojima treba konzumirati voće.  Jedno od njih jeste da ne treba svaki dan piti sokove od njih, jer voće sadrži veliku količinu šećera - 400 ml sveže ceđenog soka od narandže može da sadrži i do 52g šećera što je ekvivalent mlečnoj čokoladi od 90g. Drugi razlog je taj da sok ne sadrži dijeteska vlakna što znači da se, praktično, uopšte ne troše kalorije na njegovo varenje. Ako baš ne možete bez ceđenih voćnih sokova  onda možete piti jedan sat pre obroka i razrediti ih vodom, pola pola. Najbolje rešenje je da jedete voće, a ne da pijete.

Biljna mleka

Činjenica da nešto na svom pakovanju nosi reč “biljnog porekla” ne znači i da je zdravo. Mleku biljnog porekla nije potreban šećer ali mnogi proizvođači ga dodaju, kao i druge arome. Zatim, sastojci od kojih se prave mogu biti GMO ili uzgajani uz pomoć pesticida. Proizvođači vrlo često koriste koštunjavo voće i žitarice u prahu za proizvodnju mleka i to su dužni da naznače na etiketi - pitanje je samo koliko sitnim slovima.

Rešenje za ovu namirnicu: Pažljivo čitajte etikete i kupujte biljno mleko koje nema dodatog šećera i nosi oznaku da je organsko ili pravite svoje biljno mleko kod kuće.

Low Fat proizvodi

Osnovni problem sa proizvodima koji sadrže malo ili nimalo masti jeste taj da nemaju “normalan” ukus i zbog toga im se u proizvodnji dodaju mnoge veštačke arome i mirisi, šećer ili zamene za šećer, fruktoza, sirup od kukuruza ili u slučaju na primeru low fat jogurta - veštački stabilizatori.

Rešenje: ako volite mlečne proizvode i ne smetaju vam, konzumirajte one punomasne ali u manjoj količini; ako vam smetaju pređite na kvalitetna biljna mleka.

Prelivi za salate i sosevi

 Maslinovo ulje, dijon senf, tahini, začinsko bilje… Sve su ovo sastojci zdravog preliva za salatu, meso ili povrće pod uslovom da ih pravite sami. Većina preliva koji se kupuju gotovi sadrže velike količine šećera (čak i do 15g na 30ml), a ovo se posebno odnosi na one koji nose oznaku “light” i “low-fat” zato što se upravo šećerima nadomešta izgubljeni ukus masti.

Rešenje: pravite ih sami. Dijon, voda i maslinovo ulje su sjajni na salati, a tahini sa soja ili terijaki sosom su odličan umak.

Zamene za šećer

Beli šećer svakako nije zdrav pa ne čudi da se toliko priča o njegovim alternativama. Nažalost, mnoge od njih su jednako štetne ako ne i štetnije od samog belog šećera, pogotovo kada se uzimaju u velikoj količini i treba ih se čuvati.

- E951 (aspartame) - je sintetički zaslađivač koji se često nalazi u gaziranim pićima, slatkišima i žvakaćoj gumi. Kada se unese u telo razlaže se i oslobađa metanol i fenilanin koji mogu dovesti do glavobolje, problema sa pamćenjem čak i depresije.

- E967 (xylitol) - zaslađivač koji može izazvati probleme u sistemu za varenje uključujući i nadimanje, dijareju i sindrom iritabilnog creva.

- E965 (maltitol) - zaslađivač čije veća upotreba dovodi do stomačnih problema. U SAD, Australiji i mnogim zapadnoevropskim zemljama hrana koja sadrži maltitol mora da ima etiketu na kojoj stoji upozorenje o njegovom laksativnom dejstvu.

- E420 (sorbitol) - zaslađivač koji se najčešće koristi za žvakaću gumu. U SAD se smatra rizičnim zbog toga što izaziva smetnje u varenju ali se u Evropi koristi u proizvodnji hrane za dijabetičare.

Rešenje: umesto veštačkih zaslađivača koristite prirodne alternative poput meda, javorovog sirupa, sirupa od agave, urme. Ni sa njima ne treba preterivati zbog toga što sadrže puno kalorija.

Izvor:buro247.rs

Hranu koju svi smatramo " Zdravom Hranom " i ako ona to vrlo često nije