Dok miris prolećnog povrća mami na pijace, sve više građana odlazi u markete, u potrazi za nižim cenama. Da li su pijace u Srbiji postale luksuz, ili su razlog dublji problemi u prehrambenom sistemu?

Proleće je stiglo, a sa njim i sezonsko povrće: mladi luk, rotkvice, krompir. I dok su tezgama zavladale boje, kupci sve češće komentarišu – i cene. U marketima, kažu, ista roba često košta manje. Da li pijace zaista gube trku s velikim lancima?
Prema rečima profesorke Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu Tatjane Brankov, razloga za poskupljenja ima mnogo – od globalne energetske krize do domaćih strukturnih problema.

„Prosečna marža pet najvećih hipermarketa kod nas iznosi 27 odsto, dok je u Evropi 22,5. Uz to, slabost domaće proizvodnje direktno utiče na cene“, ističe Brankov.

„Pogrešan je utisak da je uvek jeftinije u marketima. U sezoni su cene slične, a pijace nude širi spektar kvaliteta i porekla. Na pijaci možete birati – domaći sir od mleka ili industrijski sa palminim uljem. To su velike razlike“, objašnjava Brankov.

Kako podstaći domaću proizvodnju?
Upravo tu se krije ključ: kvalitet i transparentnost. Kupci često nisu svesni šta zaista kupuju.
„Ne želimo piletinu sa 18 odsto vode. Želimo meso. Želimo da znamo šta plaćamo“, dodaje naša sagovornica.
Iza sve praznijih tezgi stoji i problem urbanizacije i promenjenih životnih navika.

„Ljudi rade, žene su zaposlene, nema se vremena za pijace. Pijace moraju da se prilagode radnom vremenu i obeležavanju proizvoda“, navodi Brankov.

Jedan od predloga je jasno razdvajanje proizvođača od preprodavaca i uvođenje oznaka „garantovano domaće“. To bi, kako kaže, vratilo poverenje potrošača i podstaklo lokalnu proizvodnju.

Rešenje – ombudsman za hranu i cenovna transparentnost?
Modeli iz regiona, poput Mađarske i Albanije, pokazuju da postoji rešenje.

„Mađarska uvodi nedeljno objavljivanje cena za više od 100 proizvoda, ograničava cene osnovnih namirnica, a deo PDV-a vraća penzionerima. Potrebna nam je slična strategija“, ističe Brankov.
Društvo agrarnih ekonomista već godinama predlaže uvođenje institucije ombudsmana za hranu – koja bi nadgledala poštene odnose u lancu proizvodnje i distribucije. Transparentnost, kaže Brankov, smanjuje prostor za korupciju.

Iako se često najviše komentariše skok cene kafe, Brankov upozorava da je mnogo opasniji rast cena mesa, mlečnih proizvoda i svežeg voća i povrća.

„Cena kafe je odraz klimatskih promena i špekulacija na tržištu, ali kada nemamo dovoljno domaćeg mesa, rastu troškovi osnovne ishrane.“

Uprkos izazovima, Brankov veruje da pijace neće nestati.

„Postoji grupa potrošača koja je spremna da plati više za kvalitet. Pijace i marketi mogu koegzistirati, posebno uz pomoć digitalnih platformi koje povezuju proizvođače i kupce“, zaključuje naša sagovornica.

Glas javnosti /E02S

Gde je skuplja hrana na pijacama ili u marketima?