Naredna godina u Srbiji mogla bi da bude "najbolja za poljoprivrednike", ocenjuju stručnjaci, a zahvaljujući novim bespovratnim sredstvima za investicije.

Samo od Svetske banke, na ime ovih ulaganja, u našu zemlju stiže 50 miliona dolara, a poljoprivrednici će bespovratno dobijati i 50 odsto investicije. Srbija je odavno poznata kao dobro mesto za poljoprivredu, a neke od kultura je posebno isplativo saditi na našem prostoru. Tako prema procenama stručnjaka, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, 3,5 do četiri hektara malina. Takođe, ako recimo zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara.

Dok neke od sadnica ne zahtevaju veliko ulaganje, ali traže strpljenje, druge se uz malo više truda mogu brže isplatiti. Ovo su neke poljoprivredne kulture u koje je isplativo ulagati u Srbiji:

Beli luk
Ratari računaju da se već na malim količinama od deset ari, na svaki uloženi dinar, od belog luka, zaradi minimalno četiri. Sa dva ili tri hektara pod belim lukom jedna porodica može pristojno da živi, mada na većim površinama ne može sama ručno da povadi sav luk. Po nekim računicama od hektara belog luka može da se zaradi čak i milion dinara, jer na tom jednom hektaru ratari mogu da imaju i do 10 tona prinosa.

Prva godina zahteva najveća ulaganja, procenjuje se oko 3.000 evra po hektaru. Kilogram semena je 300 dinara kod paora, a na poljoprivrednim institutima nije ispod 500 dinara. Već sledeće godine ulaganja su manja jer bi najbolje glavice trebalo da se ostave za semena. Ulaganja su još i bacanje stajnjaka, prskanje par puta, te angažovanje radne snage za kopanje i vađenje.

Orah
Ulaganje u podizanje plantaže oraha su oko 1.400 evra po hektaru, orah donosi dobru zaradu, lak je za uzgoj i održavanje, ali na prihod mora da se sačeka nekoliko godina.

"Obično se uzimaju dvogodišnje kalemljene sadnice čija cena je negde oko 1.500 dinara. Prosek je, zapravo, od 12 do 15 evra. Dakle, u startu je potrebno između 1.100 i 1.400 evra. Sistem za zalivanje nije potreban jer orah ima jak korenov sistem. Proizvodnja je veoma jeftina jer iziskuje mali broj zaštitnih prskanja i orah nije probirač po pitanju zemljišta. Tome treba dodati troškove sadnje. Još jedna od prednosti jeste to što država subvencioniše ovu proizvodnju, a povraćaj je 50 odsto na sadni materijal", objašnjava stručnjak za voće Miloš Pavlović. 

Orah, kako kaže, daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje 45 do 55 odsto jezgra, odnosno oko dve tone. Cene su različite i kreću se od 5 do 10 evra, tako da se može zaraditi optimalno godišnje oko 11.000 evra, ali treba imati u vidu da su godišnji rashodi koji podrazumevaju održavanje i ubiranje plodova samo 16 odsto što je povoljno u odnosu na drugo voće, objasnio je Pavlović.

Borovnica
Podaci pokazuju da je povećavanje površina pod zasadima borovnice konstantno iz godine u godinu, pre svega zbog posledica stabilne cene koja se kreće od 700 do 800 dinara po kilogramu. Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do više od 25 tona po hektaru. Ono što ljude odbija su velika ulaganja u početku, potrebna je protivgradna mreža, odličan kvalitet vode, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal. Ali sa druge strane, sa cenom otkupa zasad ste više nego sigurni", kazao je Aleksandar, voćar iz okoline Loznice.

Dunja
Dunja je voćka koja se isplati čak i kao hobi, jer ne zahteva veliki trud. Ono što je potrebno je dobra priprema zemljišta, ali i vreme, jer se prvi rod dobija posle pet godina, kažu voćari.

Agronom Marko Jović kaže da su ulaganja po hektaru za započinjanje proizvodnje oko 5.000 evra, koliko je potrebno za nabavku sadnica i pripremu zemljišta, koja je zapravo najskuplja.

Voćari navode da se cena sadnice dunje prosečno kreću od 130 do 200 dinara, a na jednom hektaru može se zasaditi oko 820 stabala. Do prvog roda potrebno je pet godina, a do punog čeka se i 10 godina od sadnje. Velika prednost dunja je dugovečnost, pošto plantaža može da živi i daje rod punih 100 godina, pa ovaj biznis može da se prenosi s generacije na generaciju.

 Dunja traži dobro zemljište, najbolje uspeva na rastresitim i dubokim zemljištima, ne podnosi vlagu, ali zato dobro podnosi sušu.

Dobra zarada na plasteničkoj proizvodnji
Prema studiji "Gde je profit u poljoprivredi", uzgoj rukole, paškanata, zelene salate, peršuna, endivije i špargle donosi veliki profit u poljoprivredi. Jedna od autorki Jelena Drobnjak, sekretarka Prviredne komore Vojvodine, ističe recimo da je najrentabilnija proizvodnja povrća i voća, a pogotovo plastenička proizvodnja. Oni koji ulože novac u plastenik od 200 kvadratnih metara, od paradajza mogu da zarade u proseku 333.000 dinara, od krastavca 135.000, a paprike 65.000 dinara.

Šta je najbolje za koji kraj Srbije
U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski region je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške, smatraju stručnjaci.

Takođe, Zapadnomoravski rejon Кraljevo, Čačak i Užice pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu, a u Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju višnja, jagoda kruška i borovnica.

Izvor:.blic.rs

Naredna godina u Srbiji bi mogla da bude "najbolja za poljoprivrednike",