U Srbiji je tokom prošle godine, prema godišnjem izveštaju registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića, proizvedeno 33,7 miliona litara rakije, što je povećanje proizvodnje od 23 odsto u odnosu na 2019. godinu.

-Pored registrovanih proizvođača, kojih je ukupno 790, veliki je broj individualnih proizvođača, odnosno fizičkih lica koja proizvode rakiju za sopstvene potrebe. Procena je da, sa količinom rakije u domaćinstvima, ukupna količina proizvedene rakije iznosi oko 50-60 miliona litara, od čega je najveća proizvodnja skoncentrisana u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju-, kaže za Biznis.rs zakonski zastupnik Saveza proizvođača rakije Srbije Goran Radosavljević.

U 2020. godini izvezeno je 2.690 tona jakih alkoholnih pića, u vrednosti od 12,4 miliona evra, što je vrednosno smanjenje izvoza za skoro 4,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, napominje naš sagovornik i dodaje da je najveća vrednost ostvarena izvozom šljivovice i to skoro 4,9 miliona evra, što predstavlja 39 odsto od ukupnog izvoza jakih alkoholnih pića. Ostale voćne rakije su izvezene u vrednosti od skoro 1,5 miliona evra, što čini oko 12 odsto. 

-Od ukupne vrednosti izvoza, Srbija je u zemlje EU izvezla oko 5,85 miliona evra ili 47 odsto, u CEFTA zemlje skoro 3,8 miliona ili 30,5 odsto i ostale zemlje skoro 2,8 miliona evra ili 22,5 procenata. Od država EU šljivovica se najviše izvozila u Nemačku, Hrvatsku i Austriju. U CEFTA zemlje najviše su se izvozile šljivovica i ostale voćne rakije. Kada su ostale zemlje u pitanju, najveća količina šljivovice izvezena je u SAD, Australiju i Švajcarsku, dok su se druge voćne rakije takođe izvozile u SAD”, navodi Radosavljević.

Više od 70 odsto prometa van kontrole
Kada je reč o drugim voćnim vrstama, u poslednjih nekoliko godina zabeležen je i rast u proizvodnji dunje. Viljamovka i kajsijevača takođe ne zaostaju. Ipak, prema podacima Saveza proizvođača rakije, između 70 i 80 odsto prometa rakije odvija se van kontrole, na šta bi kupci posebno trebalo da obrate pažnju.

-Mnogi ljudi ne znaju da je to protivzakonito. Rakija je akcizna roba, kao benzin, nafta ili cigarete. Prodaja se masovno vrši putem interneta, rakija se šalje brzom poštom, prodaje se u balonima od po pet-šest litara, po ceni od 300 do 500 dinara za litar. Prava, kvalitetna rakija ide od 1.000 dinara pa naviše, jer takvi proizvođači moraju da ulože u ambalažu, akcizne markice, boce i poreze”, napominje naš sagovornik. 

Iako postoje domaćinstva koja proizvode kvalitetnu rakiju, ima i slučajeva u kojima ljudi rade sa rafinisanim alkoholom koji razblaže, dodaju arome i prave žestoka pića koja nisu prošla hemijske analize, neproverena su i mogu da budu opasna po zdravlje.

Zbog svega, Radosavljević smatra da treba edukovati ugostiteljske radnike, potrošače, ali i ljude koji imaju destilerije.

-U 90 odsto slučajeva rakija je u noćnim klubovima i kafanama loša, jer vlasnici samo gledaju cenu, da bude što jeftinija, a da je prodaju što skuplje i u noćnim satima kada su kontrole ređe”.  

Kako prepoznati pravu rakiju
Na pitanje kako kupac može da prepozna pravu rakiju, naš sagovornik objašnjava da se sva žestoka pića poput viskija, konjaka i tekile prave od sirovina poput žitarica, ječma, krompira, dok mi imamo napitak isključivo dobijen od voća, a to je najskuplja i najkvalitetnija sirovina.

“Kada se pomiriše rakija u čašici, ukoliko je miris izuzetno jak, likerast, odmah se može znati da je reč o veštačkim aromama. I prava rakija ima tu aromu, ali ne tog intenziteta. Prava rakija ne treba da bude suviše oštra, treba da ima gustinu i da se ukus zadržava u ustima i kada se proguta. Ako je miris intenzivan, ukoliko nema dobru boju i mutna je, zna se o čemu je reč. To je ono što se može videti na različitim tezgama”, navodi naš sagovornik.

Centralna laboratorija rešila bi pitanje sive zone
Pored nelojalne konkurencije, domaće proizvođače rakije muči i to što su zavisni od inostranstva kada je reč o opremi za destilerije, kao i nedostatak kooperanata.

Agroinfo.rs

Nelegalnim tokovima masovno se kreću rakije sumnjivog porekla i kvaliteta