Povodom Svetskog dana pčela u Srbiji je pokrenuta “Incijativa za medonosne bašte”. Grupa organizacija, udruženja kao i pčelara i naučnika poziva sve zainteresovane građane koji žele da pomognu pčelama, da to učine kroz negovanje i zasnivanje površina sa medonosnim biljkama kao i postavljanjem košnica na teritoriji Beograda

Incijativu je pokrenulo Udružnje Ekonaut u saradnji sa drugim brojnim udruženjima.

Ako imate zelenu površinu koju želite pretvoriti u utočište za pčele, tim pejzažista i baštovana će vam u ime ove Inicijative pomoći da jednolični travnjak pretvorite u baštu koja je raj za: pčele, leptirove i druge korisne insekte, a ujedno i više ekonomski održiva.  Ovo je u poslednjoj deceniji u svetu postao trend jer održavanje površina sa različitim višegodišnjim biljkama umesto travnjaka, doprinosi lokalnom biodiverzitetu, a zahteva manje vode jer su u pitanju biljke koje su otporne na sušu ili poplave, a sve su češće zbog klimatskih promena.

Svako ko već ima neku površinu koja ima elemente medonosne bašte može se priključiti inicijativi preko društvenih mreža i učestvovati od 01. juna do 01. septembra u nagradnom konkursu #medonosnabasta. Svi koji budu delili svoje iskustvo i slike konkurišu za prigodne baštovanske i pčelarske poklone. Pravila i uslovi će biti objavljeni 01. juna preko profila pokretača inicijative na društvenim mrežama.

Udruženje Ekonaut iz Beograda je ovu inicijativu pokrenulo u saradnji sa Ambasadom Švedske u Srbiji i ostalim partnerima zainteresovanim za dobrobit pčela u Srbiji: Savez pčelarskih organizacija Srbije, WWF – svetska organizacija za zaštitu prirode, Nova Iskra – kreativni hub i coworking, MN Studio – pejzažni arhitekta, Pčelarsko gazdinstvo Slađan Simonović, keativna agencija “Kreativa Unilimited”, udruženja “Beogradski festival cveća” i “Supernatural”,  projekat “Divlji Beograd”  i kompanija Happy Honey. Deo programa Inicijative se odvija uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda.

“Nažalost, broj pčela se drastično smanjuje zbog različitih razloga, od promena u korištenju zemljišta, intenzivne poljoprivrede, upotrebe pesticida, uništavanja prirodnih staništa do klimatskih promena. Visoke temperature, promena vremenskih prilika tokom godišnjih doba i ekstremni vremenski događaji stvaraju probleme pčelama. Ako se ovaj trend nastavi, cena našeg voća i povrća mogla bi značajno da poraste, hranljivi usevi će sve više biti zamenjeni usevima poput pirinča, kukuruza i krompira, što će rezultirati neuravnoteženom ishranom i manjom količinom hrane” izjavila je Duška Dimović iz WWF-s svetske organizacije za zaštitu prirode.

Da bi ste napraviili svoju baštu ili bilo kakvu zelenu površinu prilagođenu pčelama, potrebno je da vaša zelena površina ima sledeće elemente:

Biljke koje obezbeđuju nektar i polen
Sunčano područje bez velikog uticaja vetra
Velike „mete oprašivača“, zone sa autohtonim ili neinvazivnim biljkama
Kontinuirano cvetanje tokom vegetacije
Eliminisan ili minimiziran uticaj pesticida i insekticida
Vodenu površinu ako je moguće ili pojilicu za insekte.
Ako želite da preuzmete aktivniju ulogu u očuvanju pčela i želite da naučite više o pčelarstvu bilo kao hobiju ili profesiji možete proći i pčelarsku obuku u trajanju od tri meseca u okviru „BeeConnected“  škole urbanog pčelarstva koja se održava u Beogradu koja počinje u julu u organizaciji Ekonauta i Pčelarskog gazdinstva Slađan Simonović.

Društveno odgovorne kompanije ili stambene zajednice u Beogradu takođe mogu da podrže projekat urbanog pčelarstva i pčele u gradu, tako što će usvojiti  košnice u svom otvorenom prostoru, kao što je na primer krov ili druga površina sa potrebnim uslovima tako da ne predstavlja opasnost ni za pčele ni za ljude. Svoje prostore za potencijalne pčelinjake takođe možete prijaviti kontaktirajući udruženje Ekonaut čiji će pčelari proceniti na koji način možete da dobijete svoj urbani pčelinjak.

Za kraj, svi zajedno želimo ovom akcijom da poručimo: “Ako želimo pomoći ovim korisnim insektima, da poboljšaju svoje zdravlje i broj tako da mogu nastaviti sa svojim važnim poslom, dozvolimo im da imaju što više izvora hrane! Jer smo mi ljudi direktno odgovorni za nestanak njihovih staništa i današnji siromašan izbor pčelinje paše. Najbolje bi bilo i za nas i za pčele i pčelare da se med i drugi pčelinji proizvodi kupuju od lokalnih pčelara i na taj način ih podržimo u njihovom plemenitom poslu i budemo sigurni da med koji kupujemo nije falsifikovan kao što je često slučaj sa medom koji se nalazi u supermarketima” .

Izvor:ekonaut.org

Pokrenuta inicijativa za medonosne bašte