Poljoprivrednim proizvođačima grad, obilne padavine ili suša, uskoro više ne bi trebalo da im zadaju glavobolju.

Uz pomoć savremenih modela za numeričku prognozu i odgovarajućih statističkih metoda na kojima, u okviru projekta Fonda za nauku IAPS, rade stručnjaci sa Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ratari i voćari će do sedam meseci unapred znati kakve im vremenske prilike dolaze i tako planirati radove u polju i voćnjaku. Prognoze će biti napravljene za najrasprostranjenije vrste voća - šljive, maline, trešnje, sorti vinove loze. Takođe i za strateški važne žitarice kao što su kukuruz, pšenica, suncokret i povrće - papriku, pasulj.

Vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu i rukovodilac projekta dr Mirjam Vujadinović Mandić, naveo je da tokom poslednjih desetak godina povećao se rizik od različitih vremenskih nepogoda po biljnu proizvodnju:

- Dugoročne prognoze vremena su nedovoljno iskorišćen resurs. Ideja je bila da ih približimo poljoprivrednicima, damo im alat koji će im omogućiti da se prilagode izmenjenim klimatskim uslovima i zaštite svoju proizvodnju. - U radu polazimo od globalnih dugoročnih prognoza vremena koje se svakog meseca za celu zemaljsku kuglu rade u Evropskom centru za srednjoročnu prognozu vremena u Engleskoj, i daju predviđanja vremenskih prilika za narednih sedam meseci - objašnjava rukovodilac projekta. - Mi globalnu prognozu svodimo na lokalni nivo, odnosno visoku rezoluciju. To je slično kao kad sa starog foto-aparata pređete na novi koji ima nekoliko puta bolju rezoluciju, pa su fotografije oštrije. Dobijene rezultate koristimo da izračunamo bioklimatske indekse, koji govore kako će se biljka razvijati tokom vegetacije i da li će i u kojim fazama razvoja biti izložena uslovima koje izazivaju temperaturni ili vodni stres.

- Najviše štete biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji u celini nanose suše, koje su obično tokom letnjih meseci praćene i visokim temperaturama - naglašava prof. Mandićeva. - Štete i gubici od samo jedne suše, koju smo pretrpeli 2012. godine procenjeni su na oko dve milijarde dolara. Poređenja radi, ukupne štete od katastrofalnih poplava u 2014. su procenjene na oko 1,5 milijardi evra, od čega 120 miliona evra u sektoru poljoprivrede. U voćarstvu su značajne štete od prolećnog mraza, na šta su posebno osetljive one vrste i sorte voća koje najranije cvetaju, pre svega kajsija i breskva. Grad i olujni vetar nanose štetu u svim granama poljoprivrede.

Naša sagovornica ističe da je veliki problem što intenzivne suše postaju sve češće usled klimatskih promena.

- U drugoj polovini 20. veka smo u Srbiji imali tri takve suše za 50 godina, a tokom poslednjih 20, čak sedam - kaže prof. Mandićeva. - Očekujemo da će se njihov intenzitet i učestalost pojavljivanja povećati u budućnosti.

Tokom prve faze projekta, koji će biti završen sledeće godine, analizirani su meteorološki podaci u Srbiji tokom dve decenije. Od početka projekta na dvadesetak odabranih oglednih lokacija širom Srbije prati se razvoj biljaka, uticaj vremenskih prilika, prinos i kvalitet ploda. Pre početka vegetacione sezone, početkom sledeće godine, produkti dugoročne prognoze će biti javno dostupni zainteresovanim korisnicima, preko veb-sajta, aplikacije i društvenih mreža.

Uovaj projekat uključeni su Poljoprivredni i Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, a finansira ga Fond za nauku Srbije kroz Program za izvrsne projekte mladih istraživača.

U timu je šest istraživača, od kojih su troje meteorolozi, a troje poljoprivrednici - prof. dr Ana Vuković Vimić, prof. dr Zorica Ranković Vasić, prof. dr Marija Ćosić, prof. dr Dragan Nikolić, svi sa Poljoprivrednog fakulteta, i prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.

Agroinfo.rs/novosti.rs

POMOĆ POLJOPRIVREDNICIMA: Sušu i poplave predvidjaju mesecima unapred