Površina pod pašnjacima prepolovljena

Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Ukoliko se nastavi uništavanje pašnjaka i drugih travnih staništa u Vojvodini, moguć je nestanak nekoliko veoma retkih i strogo zaštićenih vrsta ptica kao što su velika droplja i orao krstaš.

Popis poljoprivrede iz 2012. pokazuje da je u Vojvodini za pedeset godina površina pod pašnjacima prepolovljena: bilo ih je 177.000 hekatara, a 2012. godine 86.000 hektara. 

Podaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pokazali su da se uništavaju pašnjaci i u zaštićenim područjima kao što su Specijalni rezervati prirode “Pašnjaci velike droplje” i “Okanj bara”.

DZPPS je ukazalo da je rezervat prirode “Pašnjaci velike droplje” na severu Banata jedno od najugroženijih zaštićenih područja u Srbiji. U tom kompleksu travnatih staništa žive tipične biljne i životinjske vrste Panonske nizije, a neke od njih su veoma ugrožene.

“Konstantan pritisak lokalnih poljoprivrednika koji zaoravajući pojedine parcele unutar rezervata, trajno uništavaju prirodna staništa, negativno se odražava na brojnost jedinih populacija velike droplje i orla krstaša u Srbiji”, navodi DZPPS.

Istraživanje je pokazalo da se travna staništa drastično smanjuju pre svega usled njihovog preoravanja. Pored zemljoradnje nestanak travnih staništa u Vojvodini izazivaju i izgradnja ribnjaka, iskopavanje mineralnih sirovina, skidanje i paljenje vegetacije, izgradnja infrastrukturnih objekata.

Popis poljoprivrede iz 2012. pokazuje da je u Vojvodini za pedeset godina površina pod pašnjacima prepolovljena: bilo ih je 177.000 hekatara, a 2012. godine 86.000 hektara. U Upravi za poljoprivredno zemljište tvrde da je samo u 2019. godini uništeno najmanje 50 hektara pašnjaka.

“Utvrđeno je da je preorano 10 hektara pašnjaka u selu Hajdučica, kod Plandišta, 21 hektar u ataru sela Šušara, kod Vršca, zatim u Lukinom selu na području opštine Zrenjanin, kao i u Žablju i Čurugu”, rekao je direktor Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede Branko Lakić.

Istraživanje je pokazalo da je bilo i preoravanja oko 40 hektara pašnjaka unutar Specijalnog rezervata prirode “Okanj bara”, koji se nalazi na teritoriji opštine Novi Bečej.

Zbog lošeg gazdovanja i održavanja pašnjaka, Ministarstvo poljoprivrede, na inicijativu nekoliko vojvođanskih udruženja stočara, ubrzano priprema predlog zakona kojim bi se regulisala kontrola pašnjaka i odgovornost za njihovo održavanje i korišćenje. Zakon bi mogao da bude usvojen u narednih nekoliko meseci.

Izvor:agronews.rs

Površina pod pašnjacima prepolovljena

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji dostižu nivoe Evropske unije, s najskupljim hektarima u Sremu. Stranci ne mogu biti vlasnici, dok investitori i ratari sve više ulažu u plodne oranice.

Pesticidi u voću i povrću, živa u tunjevini, teški metali u krompiru ili crnoj čokoladi – samo su neki od primera koji su nas u prethodnom periodu naterali da se zapitamo kakva se hrana proizvodi ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu i šta možemo da učinimo da vodu, vazduh i zemljište zaštitimo od zagađenja.

Oblasti sa najvećim učešćem gazdinstava koja navodnjavaju zemljište su Pčinjska, Nišavska i Zlatiborska

U Srbiji je oko tri i po miliona hektara obradivog zemljišta koje se sve češće koristi za izgradnju industrijskih zona i stambenih kompleksa. Ova poražavajuća činjenica govori u prilog tome koliko ne vodimo računa o našem najvećem bogatstvu.

Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji prošle godine bile su za tri odsto više nego 2020. godine, a kako pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, rekordna cena neke njive ili oranice dostigla je skoro 41.000 evra za hektar.

Grad Novi Sad raspisao je oglas o davanju u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na svojoj teritoriji u prvom krugu, a nadmetanje će se sprovesti elektronskim putem.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета