Raste izvoz meda iz Srbije, najveći kupci Italija, Norveška i Nemačka

Foto: Pixabay.com
Srbija je prošle godine izvezla 2.701 tonu meda u vrednosti od 13.096.000 evra, što je za 46 odsto više nego 2019. godine. Med se najviše izvozio u Italiju, Norvešku i Nemačku.
Potencijali za izvoz srpskog meda i proizvoda od meda su tržišta Poljske, Saudijske Arabije i Južnoafričke Republike, kaže Igor Kronja iz Centra za informatičku podršku i spoljnotrgovinsku analitiku Privredne komore Srbije.
– U prošloj godini Italija je postala dominantno izvozno tržište i sa prvog mesta smenila Norvešku koja je bila glavni uvoznik meda u 2018. i 2017. godini. Od pojedinačnih tržišta najveći rast izvoza zabeležen je na tržište Nemačke, gde se izvoz povećao za 1,77 miliona evra“, ističe Kronja.
Uz rastuću potražnju potrošača na domaćem tržištu i razvoj svesti o pozitivnim efektima prirodnog meda, očekivano će rasti i potražnja za ovim proizvodom na svetskim tržištima u narednom periodu.
-Tu je šansa za srpski med i proizvode od meda, a zajednički nastup naših proizvođača na stranim tržištima bi im podigao vidljivost i konkurentnost, kaže Kronja.
Privredna komora Srbije ima niz aktivnosti usmerenih na internacionalizaciju poslovanja domaćih kompanija kroz zajedničke nastupe na sajmovima i posete delegacija, od kojih je u narednom periodu jedan od naznačajnih nastup na svetskoj izložbi EXPO Dubai gde će srpske kompanije moći da predstave svoje proizvode kompanijama iz čitavog sveta.
Globalnno tržište meda procenjeno je na oko 9,21 milijardu evra u 2020. godini i očekuje se da će rasti 8,2 odsto godišnje. Naš med je prošle godine najviše sladio potrošače u Poljskoj i Bosni i Hercegovini.
–Primećen je i izvoz na tržište Saudijske Arabije i Južnoafričke Republike, gde su neke naše kompanije već poslale uzorke, te postoje očekivanja da će osvojiti nove klijente i na ovim tržištima, kaže Kronja.
Agroinfo.rs/agrosmart.net
Komentari
Ostavi komentar
Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.
Повезане вести
Vrednost tržišta cveža i urkasnog bilja u Srbiji je oko 43 miliona evra i raste godišnjom stopom od oko 20 odsto a uvozimo 86% te vrednosti
Stočni fond je u opadanju, pogotovo od 2022. godine a agrarni budžet je nikad veći
Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji dostižu nivoe Evropske unije, s najskupljim hektarima u Sremu. Stranci ne mogu biti vlasnici, dok investitori i ratari sve više ulažu u plodne oranice.
Poljoprivrednici su u 2024. godini zabeležili smanjene proizvodne rezultate. Teška ekonomska godina uslovljena je pre svega lošim meteorološkim uslovima koji nisu išli na ruku proizvođačima. Najtoplije leto uticalo je na rod gotovo svih ratarskih kultura, ali i na proizvodnju voća.
Tržnica u centru Kaira, a na njoj ponuda - malina iz Arilja, borovnica iz Šapca, šljiva iz Osečine ili jabuka iz Topole.
Pušten u rad prvi gradski medomat u Sremskoj Mitrovici, prilikom prezentacije rezultata projekta Zasnivanje ekonološki prihvatljive proizvodnje meda u blizini SRP Zasavica
Речник Народних Израза за Људске Особине и Карактере
Реч/Појам - Позната је чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим текстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим.
Речник израза за људске особине и карактере
Пратите наш портал
Временска прогноза
Курсна листа
Анкета