Zalihe smrznutog jagodičastog voća u hladnjačama iz meseca u mesec se smanjuju, a poslednji izveštaj pokazuje da je taj manjak, u odnosu na prošlu godinu, primetan kod svih voćnih vrsta

Prema poslednjem izveštaju Američkog ministarstva poljoprivrede, zalihe voća u skladištima, ove godine u oktobru, manje su za 11 odsto u odnosu na septembar. Izuzev kod jabuke čije su količine bile veće za šest procenata i koncentrata višnje za šest, kod ostalog voća zabeležen je znatan pad.

Ono što bi moglo da bude važno za domaće voćare jeste da je u posmatranom periodu u hladnjačama bilo manje i voća koje donosi veliki profit Srbiji – smrznutih kupina i jagoda za sedam odsto a borovnica za šest. Zalihe malina, koje su prethodne sezone dostigle rekordnu cenu, pale su za čak 11 procenata.

Zbog ovakvog stanja na tržištu proizvođači maline, kupine i borovnice imaju i dodatne razloge za povećano angažovanje u svojim zasadima, kaže dr Aleksandar Leposavić.

Ako se stanje na tržištu poredi sa prethodnom godinom rezultati su još nepovoljniji. Iz Nacionalnog poljoprivrednog statističkog servisa saopšteno je da kako je primetno da je u oktobru prošle godine u hladnjačama bilo znatno više voća nego sada. Recimo, zalihe jabuke u američkim skladištima tada su bile veće za 29 procenata, kupine 28, borovnice 11, višnje bez koštice 23 odsto. I malina je bilo 24 procenta više u odnosu na oktobar 2021.

Proizvodnja i plasman voća za Srbiju ima veliki ekonomski značaj jer se izvozom svežih, smrznutih i prerađenih plodova ostvaruje znatan devizni priliv. Šta za našu zemlju znače ovi pokazatelji i kakvu narednu sezonu voćari mogu da očekuju?

Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže da proizvođači i izvoznici jabuke u Srbiji već duže vreme pokušavaju da prevaziđu probleme usled poremećaja na tržištu kojih je bilo dosta.

– Jabuka iz Srbije je prethodnih godina najvećim delom odlazila na rusko tržište. Sada se situacija polako menja i pojavljuju se nove destinacije sa drugačijim zahtevima u pogledu kvaliteta i sortimenta – navodi Leposavić. Čini se da su se naši proizvođači pomalo zamorili prateći trendove. Pre 10 ili 15 godina radili su na promeni i intenziviranju tehnologije gajenja, praćenju sortimenta i ulaganje u zasade.

– To često nije bilo praćeno odgovarajućom cenom u plasmanu. Sa druge strane proizvođači maline, kupine i visokožbunaste borovnice u poslednje vreme imaju stimulativne cene i razloge za povećano angažovanje u svojim zasadima – naglašava Leposavić.

Izveštaji sa međunarodnih tržišta ukazuju da je trgovina jagodičastim voćem u poslednjih nekoliko godina izuzetno porasla. Leposavić kaže da je više razloga za to, a pre svega mogućnost gajenja u različitim područjima što omogućava da to voće bude dostupno na najznačajnijim tržnicama Evrope i Amerike u toku cele godine.

Prema njegovim rečima, raste i svest potrošača o zdravstvenoj vrednosti upotrebe svežih i prerađenih plodova, posebno maline i borovnice.

Porast potrošnje jagodastog voća po stanovniku najveći je u najrazvijenijim zemljama Evropske unije, Amerike, a u poslednje vreme i Azije. To je naročito vidljivo tokom pandemije jer je dokazano, a i sve veći broj naučnih rezultata potvrđuje blagotvorni učinak konzumiranja, pre svega maline, borovnice i drugog jagodastog voća, na upalne procese u organizmu čoveka, snižavanje temperature i drugih negativnih efekata bolesti.

Agroinfo.rs/agronews.rs

Smanjuju se svetske zalihe voća u hladnjačama