Srpska voćna rakija izašla na crtu viskiju
Foto: Pixabay.com
Među najboljih deset svetskih destilerija u Evropi našla i jedna iz Kosjerića, a tim povodom prvi put u našoj zemlji i tom kraju boravio predsednik žirija najznačajnijeg evropskog takmičenja iz Brisela.
Na tradicionalan način, ali sve više domaćina u Srbiji u pečenju rakije primenjuju i nauku. Vojislav Tošović završio je Poljoprivredni fakultet, život vezao trajno za selo, a stečena znanja prenosi deci, zbog budućnosti i napretka domaćinstva.
- Da budemo prepoznatljivi sa nekim našim brendom, sa šljivom ovde proizvedenom u selu Radaljevu, na našoj dedovini, pradedovini, ispečenoj ovde, da kažemo po našoj tradicionalnoj tehnologiji", kaže Vojislav.
Od oca je učio i devedesetrogodišnji Miloš Zarić iz Seče Reke, a kaže da su burad sa rakijom uvek predstavljala dragocenost srpskim domaćinima, u ratu ili miru.
Njegovim stopama krenuo je i unuk, koji je po završetku studija u Kembridžu umesto karijere u inostranstvu, odlučio da svetu otkrije srpsku tradiciju.
- Kao što su oni nametnuli svoj viski, celom svetu, tako i mi treba da budemo zemlja koja će nametnuti naše rakije, tj. voćne destilate", ističe Milan Zarić, direktor destilerije iz Kosjerića.
Da u tome uspeva potvrda stiže tri godine za redom iz Brisela. Direktor najprestižnijeg evropskog takmičenja za alkoholna pića, zaintrigiran tradicijom odležavanja rakije u buradima, odlučio se da zbog toga prvi put doputuje u Srbiju.
- U zapadnoj Evropi ne koristimo burad za starenje rakije, jer se misli da će se tako izgubiti aroma. Ali ovde se tako radi i za kajsije, dunje, kruške, a toga nema u Evropi. Ovde vidimo da je to moguće i to je zapravo ono što se traži sve više, voćni ukus, jer mnogi koji piju džin ili rum, zapravo ne poznaju vaše rakije. Mislim da imate veliku budućnost za izvoz, samo čuvajte tradiciju sa buradima", objašnjava Tieri Heins, direktor "Spirit Selekšna".
Zanimljivo je da mnoge manje destilerije pokušavaju da aromu viskija približe ukusu srpskih voćnih rakija.
Ipak spoj voća, podneblja i tradicije sve više osvaja svet, a zato je na najprestižnijim takmičenjima, uprkos jakoj konkurenciji, Srbija sve češće na pobedničkom tronu.
Agroinfo.rs/rts.rs
Komentari
The pathogen remained viable without initiating the host cell lysis that otherwise marks the end of the regular chlamydial replication cycle purchase cialis
Next, we investigated the mechanism by which dapagliflozin promotes hyperglucagonemia cialis with dapoxetine
Ostavi komentar
Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.
Повезане вести
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović ocenio je danas da će, zbog velikih vrućina, rod voća u Srbiji ove godine biti manji pet do osam odsto u odnosu na 2023. godinu. Keserović je rekao da, ako Srbija u proseku proizvede oko 1,45 miliona tona voća, da će ove godine prinos biti između 1,22 i 1,25 miliona tona.
Zbog niske otkupne cene šljive, od svega 25 dinara po kilogramu, proizvođači negoduju. Ipak, većina njih je krenula u branje i na području oko Prokuplja se uveliko vrši otkup.
Voćari koji imaju borovnicu zadovoljni su ovogodišnjom prosečnom sezonom u pogledu prinosa, ali ne i trenutno cenom od 3,8 EUR po kilogramu.
Orahovača se pravila u svim krajevima Balkana.
Vrednost izvoza rakije iz Srbije oko 25 miliona evra.
Proizvođači borovnica i suvih šljiva u Srbiji zadovoljni su mogućnošću da to voće izvoze u Kinu bez carine, nakon stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom zemljom.
Речник Народних Израза за Људске Особине и Карактере
Реч/Појам - Позната је чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим текстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим.
Речник израза за људске особине и карактере
Пратите наш портал
Временска прогноза
Курсна листа
Анкета