S obzirom na to da je staklo jedini ambalažni materijal sa stoprocentnom efikasnošću reciklaže te se može reciklirati u nedogled, slobodno mu možemo dodeliti titulu ”zvezde reciklažne industrije“

Prema poslednjim objavljenim podacima za 2019. godinu, u Srbiji je reciklirano 27.743 tone ambalažnog stakla što iznosi 44,8% od količina plasiranih na tržište.

- Bez obzira što staklenu ambalažu u domaćinstvu često ponovo koristimo, ili je odlažemo na tavane i u podrume, procena je da svake godine nekoliko desetina hiljada tona staklene ambalaže završi na deponijama, što je ogromna šteta“, objašnjava konsultantkinja za upravljanje otpadom, Kristina Cvejanov.

- Staklo proizvedeno od recikliranog stakla smanjuje onečišćenje vazduha u procesu proizvodnje za 20, a onečišćenje vode za 50 odsto. Ne postoje podaci kada je u pitanju ravno staklo, jer ovaj otpad spada u građevinski otpad i ne prijavljuje se kao poseban materijal. Do skoro nije bilo moguće reciklirati ravno staklo, ali od prošle godine Srpska fabrika za reciklažu – Grejač razvija sakupljačku mrežu za preuzimanje ravnog stakla i izvozi ga u Bugarsku na dalji tretman“, navodi Cvejanov.

EU je postavila cilj za staklo na visokih 70%, u mnogim zemljama, pogotovo onim sa depozitnim sistemom za staklenu ambalažu, ovi ciljevi se i premašuju. Šampioni u reciklaži su, napominje, obično zemlje poput Nemačke, Belgije ili skandinavskih zemalja, na koje nije lako ugledati se. ”Ono što je potpuno jasno jeste da komunalna preduzeća koja bi po logici stvari trebalo da budu ključna za razvijanje primarne selekcije staklene ambalaže iz domaćinstva, nemaju dovoljno kapaciteta da bi uspostavila efikasan sistem sakupljanja ambalažnog stakla. Iz tog razloga trenutno se razmatra mogućnost uvođenja depozitnog sistema za ambalažu, koji podrazumeva da potrošači plaćaju depozit, odnosno povratnu naknadu za staklenu ambalažu. Ovaj sistem u mnogim zemljama Evrope daje odlične rezultate, ali se Srbija od njih razlikuje po tome što ima mnogo veći udeo prodaje u trgovinama malih formata, u kojima je teško naći mesto za aparate za preuzimanje staklene ambalaže. Zato treba vrlo pažljivo dizajnirati najbolje rešenje za Srbiju, uzimajući u obzir sve faktore, i na čemu trenutno vodeće punionice i rade“, kaže Cvejanov.

Upravljanje otpadom u velikoj meri zavisi kako od države, tako i od lokalnih samouprava, dakle od javnog sektora koji je, smatra Cvejanov, inače trom, slabih kapaciteta i često opterećen uticajem politike.

Agroinfo.rs/biznis.rs

Staklo – zvezda reciklažne industrije