U slučaju odustanak od zakupa državnog zemljišta, šta se događa?

Foto: Pixabay.com

Foto: Pixabay.com

Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je Uputstvo o postupanju prilikom sprovođenja postupka davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Ovim pravilnikom o uslovima i postupku davanja u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini propisano je:

"Ako nakon sprovedenog postupka javnog nadmetanja, odnosno donošenja odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a pre zaključenja ugovora o zakupu, najpovoljniji ponuđač pismeno odustane od svoje ponude ili u roku ne plati iznos zakupnine, nadležni organ jedinice lokalne samouprave poziva ponuđača koji je sledeći po redu na rang listi ponuđača da potvrdi da li i dalje ostaje pri svojoj ponudi. Ako lice koje je sledeće po redu na rang listi ponuđača, ostaje pri svojoj ponudi, ono postaje najpovoljniji ponuđač i donosi se odluka o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za to lice. Postupak iz st. 3. i 4. ovog člana može se ponavljati do poslednjeg lica na rang listi koje ispunjava uslove za zakup za tu jedinicu javnog nadmetanja.“

U vezi sa navedenom odredbom, Uprava za poljoprivredno zemljište daje Uputstvo da prilikom sprovođenja javnog nadmetanja za davanje zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za agroekonomsku 2020/21 godinu, a koje se sprovodi u kalendarskoj 2021. godini bez obzira na to da li je započeto u kalendarskoj 2020. godini – rok za odustanak od datih ponuda ne može biti duži od 3 dana od otvaranja rang liste najpovoljnijih ponuđača.

U svim jedinicama lokalne samouprave kod kojih je rang lista najpovoljnijih ponuđača objavljena pre datuma ovog uputstva, rok za odustanak od datih ponuda ne može biti duži od 3 dana od dana objavljivanja ovog uputstva.

Uprava za poljoprivredno zemljište ukazuje i na to da će pratiti sprovođenje postupka javnog nadmetanja i donošenje odluka o davanju u zakup, odnosno na korišćenje na osnovu sprovedenog javnog nadmetanja – te dati inicijativu za stavljanje u pasivan status poljoprivrednog gazdinstva onih lica za koje činjenice i okolnosti ukazuju na to da su narušavala nesmetano odvijanje bilo kog dela postupka javnog nadmetanja prilikom davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u zakup, a na osnovu odredaba Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Pravilnika o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva.

Član 62 Zakona o poljoprivrednom zemljištu: „Pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini nemaju pravna i fizička lica upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava koja su narušavala nesmetano odvijanje bilo kog dela postupka javnog nadmetanja prilikom davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u zakup“.

Član 15, tačka 5, podtačka 12 Pravilnika o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva: Poljoprivredno gazdinstvo se vodi u Registru u aktivnom statusu, osim ako se steknu uslovi za pasivni status, i to ometanje postupka javnog nadmetanja prilikom davanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u zakup.

U slučaju odustanak od zakupa državnog zemljišta, šta se događa?

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji dostižu nivoe Evropske unije, s najskupljim hektarima u Sremu. Stranci ne mogu biti vlasnici, dok investitori i ratari sve više ulažu u plodne oranice.

Pesticidi u voću i povrću, živa u tunjevini, teški metali u krompiru ili crnoj čokoladi – samo su neki od primera koji su nas u prethodnom periodu naterali da se zapitamo kakva se hrana proizvodi ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu i šta možemo da učinimo da vodu, vazduh i zemljište zaštitimo od zagađenja.

Oblasti sa najvećim učešćem gazdinstava koja navodnjavaju zemljište su Pčinjska, Nišavska i Zlatiborska

U Srbiji je oko tri i po miliona hektara obradivog zemljišta koje se sve češće koristi za izgradnju industrijskih zona i stambenih kompleksa. Ova poražavajuća činjenica govori u prilog tome koliko ne vodimo računa o našem najvećem bogatstvu.

Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji prošle godine bile su za tri odsto više nego 2020. godine, a kako pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, rekordna cena neke njive ili oranice dostigla je skoro 41.000 evra za hektar.

Grad Novi Sad raspisao je oglas o davanju u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na svojoj teritoriji u prvom krugu, a nadmetanje će se sprovesti elektronskim putem.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета