Ukrajinci beru krastavce u Srbiji jer naši neće to da rade

Foto: Pixabay free

Foto: Pixabay free

U Srbij ljudi neće da rade tačnije da beru krastavce, već radnu snagu zapošljavaju iz Ukrajine.

Kompanije koje su veliki proizvođači krastavaca u Srbiji, nisu mogli na opštini na kojoj rade, da nađu zainteresovane radnike već su zapošljavali radnu snagu iz Ukrajine dnevnica im je bila od 2.500 - 3.000 dinara.

Teško je brati kornišone. Morate praktično da legnete na platformu koja vas nosi između redova - objasnio je i sam ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući na TV Prva. 

Kako je dodao, u Srbiji posluju dva velika svetska proizvođača kornišona.

- Oni rade na prostoru Srbije gde imaju svoju fabriku i prostor za pakovanje, a davali su devnicu od 2. 500, 3.000 neće niko da radi - napominje ministar.
Berba kornišona međutim, nije jedini posao koji se izbegava. 

Sve manje je mladih koji se odlučuju da budu auto-mehaničari, zavarivači, pa i kozmetičari. Građevina takođe kuburi sa radnom snagom, a Beograd ima oko 2.000 aktivnih gradilišta, i usled nedostataka građevinaca u celoj Srbiji, na izgradnji prestonice zaposlen je veliki broj stranih radnika iz Evrope, ali i daleke Azije.

Koliko ih tačno ima je, prema oceni stručnjaka, skoro nemoguće utvrditi - između ostalog i jer veliki broj radi na crno. U poslednjih pet godina, broj izdatih dozvola za rad za strance u Srbiji se udvostručio, pokazuju podaci NZS.

Cifre pokazuju da istovremeno domaća radna snaga masovno odlazi u inostranstvo.

 

Izvor:biznis.telegraf.rs

Ukrajinci beru krastavce u Srbiji jer naši neće to da rade

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Povrtari na području opštine Žabalj u južnoj Bačkoj već desetak dana beru krastavce kornišone, što je za tri sedmice ranije nego proteklih godina. Velike vrućine doprinele su da povrće pre dospe nego uobičajeno.

U ataru sela Gospođinci, u opštini Žabalj, na oko 40 hektara beru se kornišoni posejani ovog proleća

Nedostatak poljoprivredne radne snage predstavlja sve veći problem poljoprivrednih proizvođača, a određene mašine bi mogle da reše ovakav problem. Britanci su predstavili samohodne robote koji bi u tome mogli da pomognu.

Od uspostavljanja pojednostavljene elektronske procedure, prijave na poslovima u poljoprivredi, pokazuju podaci portala sezonskiradnici.gov.rs, prosečni sezonski radnik u agraru je muškarac između 18 i 30 godina, iz Novog Sada, koji su u protekle dve godine najčešće radili za poslodavce iz tog grada.

Povrće se u Srbiji proizvodi na oko 150.000 hektara. Ovim poslom bavi se oko 14.000 gazdinstava. Vrednost proizvodnje je 43,7 milijardi dinara. U prošloj godini izvezeno je 181.000 tona povrća za 116 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 148.000 tona za 98 miliona dolara pa smo imali i trogvinski suficit u ovoj oblasti.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета