Povrće se u Srbiji proizvodi na oko 150.000 hektara. Ovim poslom bavi se oko 14.000 gazdinstava. Vrednost proizvodnje je 43,7 milijardi dinara. U prošloj godini izvezeno je 181.000 tona povrća za 116 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 148.000 tona za 98 miliona dolara pa smo imali i trogvinski suficit u ovoj oblasti.

U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno 181.000 tona povrća u vrednosti od 116 miliona evra. Istovremeno je i uvezeno povrća u količini od 148.000 tona u vrednosti od 98 miliona evra. Tako da smo imali suficit od 18 miliona evra. Beleži se godišnji rast izvoza od dva do tri odsto. To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća. U tome je i šansa budućih povrtara. 

Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemlјišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u baštama, na njivi i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalno zaštićenog prostora. Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, o čemu govore i podaci da uvozimo: paradajz, luk, pasulј, boraniju i krompir!

Isplati se i vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je ozbilјan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalan posao. U Srbiji se povrće gaji na oko 150.000 hektara. Tim poslom bavi se 14.000 specijalizovanih polјoprivrednih gazdinstava. Na našim prostorima gaji se 41 povrtarska vrsta od kojih je 30 ekonomski značajnih. Vrednost proizvedenog povrća u 2019. godini bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne agrarne proizvodnje.

Četvoročlana porodica svoju egzistenciju može da obezbedi proizvodnjom povrća na otvorenom i površini od tri do pet hektara zemlјišta prve ili druge klase sa dostupnim izvorom vode za navodnjavanje. Problem, je što mi u Srbiji navodnjavamo samo 46.823 hektara ili tek 1,4 odsto obradivih površina. Takođe, četvoročlana porodica može pristojno da živi ako poseduje 3.000 do 5.000 kvadratnih metara (30 do 50 ari) plastenika prvenstveno gajeći papriku paradajz, krastavac i dinje sa dodatnim sistemom grejanja. U predzimskom i zimskom periodu se gaji povrće sa malim zahtevima za uslovima uspevanja kao što su salata, spanać, rukola, praziluk…

Povrtarski regioni

U Srbiji imamo tri povrtarska regiona. Uvažavajmući različite geografske, klimatske i druge uslove u tri povrtarska regiona Srbije prepourčuju se sledeće kulture:

1. U ravničarskom regionu, između reka Dunava, Save i Tise, uspevaju paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, kupus, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus, peršun, pašrtnak, celer, grašak, boranija, kukuruz šećerac;
2. U Moravskom regionu u oblasti reke Morave sa svim pritokama uspevaju: paprika, paradajz, kupusnjače, srpski melezu, zatim mrkva, peršun, celer, crna i bela rotkva;
3. U brdsko-planinskim regionima gaje se povrtarske vrste sa manjim zahtevima za uslovima uspevavnja salate, spanać, peršun, paštrnaka, beli i crni luk, praziluk. U planinskim predelima se gaji krompir, pogotovu semenski, čiji je kvalitet, neuporedivo bolјi u odnosu na krompir u ostalim regionima.
Zadruge za izvoz

U svemu tome značajnu ulogu ima zadrugarstvo. Za tri godine  je osnovano 720 novih zadruga. Na početku 2017. godine bilo je 1.100 aktivnih. Ono proizvođačima povrća pomaže u organizovanju za proizvodnju i prodaju onoga što proizvedu. Udruživanje nije kao nekad. Danas se udružuje samo proizvodnja da bi se što jeftinije proizvela i da bi se prodala! Jer, ukoliko proizvođač ne dobije novac, džaba je radio!

Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u Srbiji.

Izvoz: Najviše izvozimo mešano zamrznuto povrće u vrednosti od 48 miliona evra Za njim sledi sušeno povrće sa izvozom od 16 miliona evra. Krastavci se izvoze u vrednosti od 9,2 miliona evra, paprika za 6,1 miliona evra, šargarepa za 5,4 miliona evra i paradajz u vrednosti od 4,6 miliona evra.

Luk: Imali smo rekordan izvoz luka od 5,9 miliona evra. Luk se najviše izvozio u Albaniju, S. Makedoniju, Crnu Goru, Rumuniju BiH, Bugarsku ranije Sloveniju i Hrvatsku. Uvozni luk je stizao iz Holandije, Rusije, Severne Makedonije, Kine i Egipta. Bilo bi to dobro da nije bio rekordan i uvoz od 7,7 miliona evra, pa smo imali deficit od 0,9 miliona evra.

Beli luk: Srbija već godinama uvozi beli luk, najviše iz Kine, ali i iz Egipta, Španije, Albanije, a manje iz Severne Makedonije i Argentine. Samo u 2018. godini uvezli smo oko 440 tona belog luka! Evropi preti nestašcia belog luka! U svetu se proizvede oko 28 miliona tona a u Evropi oko 400.000 tona belog luka.

Domaće povrće najviše izvozimo u EU u vrednosti od 64,6 miliona evra. U CEFTA zemlјe za 21,2 miliona evra. Povrće iz Srbije najviše kupuju Nemačka, Hrvatska, Italija, i Mađarska. Kada je reč o izvozu najviše odlazi u Rusiju.

Krompir se u Srbiji gaji na 28.000 hektara, a godišnja proizvodnja je veća od 500.000 tona. To je dovolјno za domaće potrebe, ali ga povremeno i uvozimo. On se izvozi u BiH, Hrvatsku i Crnu Goru.  Uvozni krompir smo platili takođe 10 miliona evra. Stigao je iz Francuske, Holandije. Krompir batat može da donese i zaradu od 8.000 evra po hektaru! Na 20.000 sadnica po hektaru dobije se 20 tona roda prve klase. Nema ga dovolјno u Srbiji pa se kilogram rpodaje po 330 dinara.

Kornišone prodajemo u Nemačkoj. Poslednjih godina najviše se gaji na severu Bačke i u okolini Čačka (gaji ga 400 domaćinstava).

Pasulj izvozimo u Rusiju, Nemačku i Polјsku. Postignut je trgovinski suficit od 18 miliona evra. Za uvoz Pasulja i boranije u 2019. godini je plaćeno oko 10 miliona evra. Pasulj nam stiže iz Kirgistana, Polјske, Bugarske…

Lakše uvoziti nego prodati

Paradajz: Za uvoz se plaća 21,4 milion evra. Ponajviše, čak polovina uvezenog paradajza je iz Albanije, Grčke… Meštani sela na jugu Srbije ove godine uništili su na stotine tona paradajza jer su im otkuplјivači nudili po 10 dinara za kilogram, a izvoz je propao. Proizvodna cena je bila oko 25 dinara po kilogramu.

Albanija: U prethodnih 20 meseci uvoz povrća iz Albanije iznosio je 164 miliona evra, što znači da je prosečna mesečna vrednost bila 8,2 miliona evra. U 2019. godini uvoz povrća je vredeo 98 miliona evra i najveći deo je bio iz Albanije (14,6), ispred Holanije (rekordne mesečne vrednosti bile su u prvoj polovini 2019. i 2020. godine) kada je to bilo po 16,8 miliona evra. Kako kažu posao im je pokvario uvoz iz Albanije, za kog nije bilo ograničenja u Srbiju. Najviše se iz Ablanije uvozi od marta do juna. Ukupan udeo Albanije u uvozu povrća je 14,2 odsto, a slede Holandija, Španija, S. Makedonija i druge zemlјe.

Kupus: U svetu se gaji na tri miliona hektara, od čega je trećina na prostoru Kine, odakle dolazi više od polovine svetske proizvodnje. Srbiji ga gaji na 21.000 hektara. Po jednom hektaru dobijamo oko 13 tona, što je dvostruko ispod evropskog proseka. Ukupan prinos je oko 290.000 tona godišnje, odmah iza krompira. Najviše ima u Futogu – 205 hektara.

U Srbiji se troši po stanovniku 16 kilograma kupusa godišnje, a u SAD 25 kilograma. Po potrošnji slede Rusija, Kina, Nemačka, i Holandija. Svetski prosek je 10 kilograma.

Srbija važi za poljoprivrednu zemlju ali samo na papiru. Uvozili smo sve i svašta što zemlja sa našim poljoprivrednim potencijalom ne bi morala. Primera radi, svinjske čekinje od divilje i pitome svinje, kosti i srž od roga koje smo kupovali iz Italije, drvene vešalice za odela iz Kine, Nemačke ali i Turske. I pored bogatstva u šumama uvozimo šibice iz Rusije, Polјske, Češke, Rumunije. Uvozimo i surutku iz Poljske i Hrvatske.

Uvoz povrća u 2018. godini:

Mladi krompir – 21.752 tone (3,5 miliona evra);
Paradajz 25.712 tona (14,6 miliona evra);
Crni luk – 4.783 tone (milion evra);
Beli luk -278 tona (371.000 evra);
Kupus – 6.883 tone (15,8 miliona evra);
Zelena salata – 663 tone (62.000 evra);
Šargarepa – 183 tone (62.000 evra);
Krastavci – 5.223 tone (3,5 miliona evra);
Boranija – 19 tona (19.000 evra);
Paprika slatka 17.136 tona (148.000 evra);
Pasulј – 7.715 tona (5,1 miliona evra);
Od januara do maja 2020. godine izvoz agrara je vredan od 1,6 milijardi dolara, a uvoz 916,4 miliona dolara. Očekuje se da će vrednost izvoza agrara u ovoj godini biti manja nego lane,a to je oko tri milijarde dolara. Na to je uticala pandemija koronavirusa.

Izvoz:agrosmart.net / Branislav Gulan

Da li porodica može pristojno da živi od 50 ari plastenika u Srbiji