Kako bi proizvodnja brusnice bila uspešna i isplativa, potrebna je odgovarajuća kombinacija klimatskih uslova, sastava zemljišta i količine vlage, pri čemu su posebno značajne karakteristike tla i vode.

Brusnica (lat. Oxycoccus) je podrod roda Vaccinum, iako postoje mnoge različite vrste brusnice, najznačajnije sorte su evropska brusnica (vaccinium vitis-idea) i američka brusnica (vaccinium macrocarpon). Plod brusnice je crvena bobica okruglog ili elipsastog oblika. Krupnije bobice koje se javljaju u močvarnim oblastima mogu imati i prečnik do 16 mm.

Evropska brusnica (Vaccinium vitis-idea) se razlikuje od američke brusnice po tome što je žbunasta biljka, za razliku od američke koja je puzavica. Žbun može biti visok i širok do 40 cm, pa se iz tog razloga najčešće sadi u redovima. Još jedna razlika u odnosu na američku brusnicu je to da je plod manji, dok su ostale karakteristike uglavnom iste kod obe vrste. Plod je veoma hranljiv sa mnoštvom bio-aktivnih materija koje doprinose zaštiti organizma, pa se zato list osim u ishrani, koristi i u industriji lekova.

Sadnice brusnice sade se u pripremljene, pođubrene jamiće dubine 20-30 cm. Korektan razmak sadnje međuredno je 2,5 do 3 m, a u redovima 1 do 1,5 m. Pošto američka brusnica obrazuje stolone, šireći se horizontalno i pokrivajući zemlju, poželjno je da se ugrade granične lajsne, čime bi se njen rast usmeravao u lejama, a ujedno bio omogućen nesmetan prohod mehanizacije i rad radnika. Razvoj korova je izuzetno štetan za ovu vrstu. Najbolje se suzbija okopavanjem, plevljenjem i malčiranjem. Brusnici treba omogućiti dovoljnu količinu svetlosti, odnosno da ona ne bude u senci, kako bi mogla da formira dobru lisnu masu. Takođe, važno joj je i dati dovoljnu količinu prostora, jer njene grane koje poležu mogu biti dugačke i do pola metra. Brusnica spada u polu polegle biljke sa produženim granama koje omogućavaju privezivanje za tlo.

Pošto se zasadi, neophodno je i zalivati, naročito na peskovitim i poroznim zemljištima. Kao najbolji način navodnjavanja se navodi sistem kap-po-kap, u proseku 1-2 cm vodenog taloga nedeljno. Pošto je brusnica veoma osetljiva na povećanu koncentraciju soli u vodi, ne sme se dozvoliti potpuno isušivanje zemljišta. Brusnica ne zahteva preterano korišćenje sredstava za zaštitu, pa se može gajiti kao integralna biljka.

Biljka cveta u aprilu i u maju mesecu, a plodove formira u junu, julu, pa čak i avgustu mesecu. Plodovi se mogu koristiti sveži ili sušeni.

Nastupajući period belog prekrivača i lošeg vremena, proizvođači mogu da iskoriste za nabavku semena i sadnica, kao i ostalog repromaterijala potrebnog za uzgoj. Januar je pravo vreme za to jer se tada može naći najveći izbor ovih vrsta u rasadnicima i prodavnicama.

Izvor:topalovic.rs

Brusnica: Nega, sadnja i nabavka sadnica