Dženarike predstavljaju plodove koja pripada rodu Šljiva. U nekim mestima kod nas je poznata kao šljiva ranka.

Đženarika je jedno od drveća koje cveta najranije, u umerenim zonama našeg kontinenta. Obično se sredinom ili krajem februara već mogu videti fini beli cvetovi.

Mesnati deo ploda je sočan i mek, a u njemu se nalazi koštica. Ponekad se koštica lako uklanja, a nekad teže - u zavisnosti od sorte dženarike. Inače je meso gusto i slatko, sa kiselom notom. Prekriveno je sjajnim omotačem.

Od odraslih drveća se ponekad dobija i po 200-300 kg dženarika. Za njih je karakteristično to, da rastu vrlo brzo i da mogu da opstanu skoro u svim predelima. Veruje se da ova vrsta potiče sa Balkana. Rasprostranjena je na mnogim mestima u Evropi, i na Bliskom Istoku.

U svom sastavu sadrže vodu, vlakna, šećere i belančevine. Sadrže vitamin C, vitamin A, vitamin B4, vitamin B9 i vitamin K. Isto tako su izvor pektina, organskih kiselina, kalcijuma, fosfora, magnezijuma.

Sorte đženerike

Postoje različite sorte dženarika. Među najpoznatijima su Ruska crvena dženarika i Ruska žuta dženarika. Ruska crvena dženarika ima krupne i zaobljene plodove, obojene u tamnocrveno, ponekad i tamnoljubičasto. Meso je gusto i sočno, a koštica se lako uklanja. Ruska žuta dženarika je takođe sa okruglim plodovima, koji su mesnati, žute boje i imaju jako slab miris kajsije. Koštica se teže uklanja.

U prvim godinama, biljka raste velikom brzinom. Otporna je na hladnoću i sušu. Može rasti na različitim vrstama zemljišta. Prunus cerasifera daje brzo plodove. Dženarike se sakupljaju padanjem ili ljuljanjem drveta. Pre ovoga, oblast oko drveta treba da se očisti od korova i otpadaka.

Daje organizmu energiju i snabdeva ga neprocenjivim hranljivim supstancama. Izvor je vlakana, i pomaže normalno varenje, a takođe je i čudesan pomoćnik kod zatvora i lenjih creva. Dženarike poboljšavaju metabolizam.

izvor:bonapeti.rs

Dženarike