Sadnja počinje u novembru i traje do proleća tj. do kretanja vegetacije.Јesen je idealan period za sadnju voćnih sadnica.

Ukoliko vremenski uslovi  dozvoljavaju, dnevna temeratura ne sme biti ispod 0°C sadnja  je moguća i u zimskom periodu. Jesenja sadnja je bolja od prolećne zbog boljeg ukorenjavanja sadnica koje spremnije dočekaju proleće i novi vegetacioni period.

Oko sadnica posađenih u jesen će zemlja bolje da nalegne na korenski sistem, fine žilice će imati bolji kontakt sa zemljom i biti spremne da prehranjuju sadnice čim krene vegetacija. Ali ovo ne znači da treba zanemariti prolećnu sadnju. Na izbor vrste i sorte koju ćemo saditi utiču mnogi faktori: klimatski uslovi, izbor lokacije, kvalitet zemljišta, prilagođenost voćne vrste, sortne karakteristike, namena zasada, ponuda sadnica. Kod sadnje veliku pažnju treba obratiti na mogućnost oprašivanja.

Svakako da trebamo pre sadnje  uradimo analizu zemljišta i pripremimo zemljište za sadnju. Pripremu zemljišta treba početi mnogo pre sadnje. Uspeh same sadnje zavisi od izbora lokacije, pripreme zemljišta, pripreme sadnice za sadnju, same sadnje, zalivanja i nege.

Neke voćne vrste i sorte su samooplodne dok su druge stranooplodne. Kod stranooplodnih vrsta treba posaditi nekoliko sorti, najmanje dve-tri sorte, radi postizanja dobrog oprašivanja. 

Prilikom kupovine sadnica potrebno je voditi računa i o izboru podloge na koju je kalemljena sorta. Postoje različite podloge koje u velikoj meri utiču na izbor načina gajenja i formiranja uzgojnog oblika voćnih stabala.

PRIPREMA ZEMLJIŠTA

U jesenjoj sadnji rupe treba kopati najmanje 10-12 dana pre sadnje. Na redovno obrađivanom, umereno rastresitom zemljištu jame se kopaju ručno da budu duboke 60 cm sa oko 70×70 cm za koštičavo voće, a za voće proizvedeno na vegetativnim podlogama jame mogu biti manje, dimenzija 60×60 cm i dubine oko 50 cm.

Ako je zemljište prethodno rigolovano-orano (50 do 70cm), tada se ne kopaju velike jame, već samo toliko da se voćka može zasaditi. Raspored voćaka u voćnjaku može biti: u vidu trougla, kvadrata ili pravougaonika. Najbolja je sadnja voćaka u trougao, jer se tako najracionalnije koristi zemljište i voćke najmanje zasenjuju jedna drugu.

Neposredna priprema sadnica za sadnju

Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se u danu sadnje. Sadnice se pregledaju i vrši se poslednja kontrola njihove ispravnosti. Sve oštećene, nekvalitetne i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Na zdravim sadnicama se skrate osnovne žile korenovog sistema na dužinu 15 do 20 cm. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Ako se vrši kasna zimska sadnja ili rana prolećna sadnja poželjno je da se priprema sadnica za sadnju obavi posle njihovog vađenja iz rasadnika, a pre trapljenja. Na taj način se postiže zarastanje rana na osnovnim žilama do momenta sadnje i one ne troše snagu za ponovno zarastanje rana u proleće. Napravljeni preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakše zarastaju. Sitne žile ne treba uklanjati niti skraćivati ako su zdrave.

Za dobar prijem sadnica neophodno je pažljivo u iskopanu jamu postaviti koren, i žile ne savijati. Zemlju oko sadnice dobro nagaziti i zaliti sa oko 15-20 litara vode. Ispravno posađena sadnica je ona sadnica koja se posadi na istu dubinu na kojoj je i bila u rastilu.

Mesto kalemljenja treba da bude iznad površine zemljišta najmanje 5-6 cm. Stajnjak ili veštačko đubrivo ne stavljati direktno na žile, a posebno voditi računa o količini jer ako se predozira odražava se negativno na prijem i rast.

Prilikom sadnje potrebno je postaviti kolac na 3-5cm od sadnice. Za ovaj kolac treba pričvrstiti sadnicu da je ne prelomi vetar.

Kolac uz sadnicu ostaje 2 godine. Sadnicu je potom potrebno zaštititi mrežama od štetočina kao što su zečevi i srne.

Posađene sadnice orezati u proleće pre kretanja vegetacije. Prikraćivanjem se određuje visina krune (70-100 cm), a grane skratiti za najmanje 2/3 dužine.

Izvor:boljazemlja.com

Jesenja sadnja voća