Када је шљива у пуној родности, ђубрива не би требало разбацивати уз стабло него у широком опсегу. Након разбацивања, ђубриво унети у земљу основном обрадом, саветују у ПССС Ваљево.

Ђубрење шљиве у јесењем периоду обавезна је мера коју треба обављати сваке године у засадима овог воћа. Ђубрење обављати након опадања лишћа и уласка воћки у период мировања. Ђубри се са са минералним и органским хранивима. Количине ђубрива и формулације најбоље је одредити комбиновањем агрохемијске анализе земљишта и визуелним стањем засада, односно, родним потенцијалом за следећу годину, порастом и бројем летораста.

Од хранљивих материја шљиви је најбитнији садржај калијума (К) у земљишту и приликом одређивања формулације НПК ђубрива, предност давати хранивима са повећаним садржајем калијума. Садржај лакоприступачног облика калијума у 100 грама ваздушно суве земље на дубини од 0 до 40 цм, требало би да буде минимално 20 мг/100 г земље.

Које количине хранива су потребне шљиви?
Циљ ђубрења на земљиштима која имају оптималан саџај основних хранива је одржавање постојећег повољног стања, а у обзир приликом одређивања количина узима се губитак хранива које воћке искористе за принос и за вегетативан пораст, прелазак хранива у неприступачне облике и губитак испирањем у дубље слојеве тла. Подаци за изношење хранива из земљишта за принос од 25 т/ха шљиве су 80 - 100кг/ха азота, 20 - 50 кг/ха фосфора, 100 - 150 кг/ха калијума из земљишта што одговара количини од 400 до 500 кг/ха НПК 6:12:24 или 8:16:24 уз пролећну прихрану са 250 до 350 кг/ха КАН-а.

Јесење ђубрење важна мера код узгоја дрвенастих воћака

У засадима где је садржај калијума минималан или уколико се визуелним прегледом установи слабији пораст летораста, мањи број цветних пупољака или су млађи засади који слабије напредују потребно је повећати количине НПК ђубрива како би се подигао садржај калијума у земљишту, а појачаном прихраном азотним ђубривима утицати на бујност воћки. Количину потребних азотних ђубрива за ђубрење засада у роду поделити на две или три прихране, прву обавити пред цветање, а другу у првој половини маја месеца.

Калцификација је корисна мера
Уколико се ради о сортама шљиве осетљивим на вирус шарке (Пожегача или Чачанска родна), друга или трећа прихрана може да се обави крајем маја месеца. Разбацано азотно ђубриво је најбоље допунском обрадом тањирањем или фрезирањем унети у земљиште, а у екстензивним условима где је недоступна обрада ђубриво разбацати пред кишу. Укупне количине КАН-а по стаблу су од 500 гр до једног килограма, које треба поделити на две или три прихране.

Недостатак фосфора је често повезан са повећаном киселости тла па је калцификација корисна мера којом се утиче на повећање садржаја лако приступачног фосфора. Потребне количине кречног материјала разбацати по читавој површини па обрадом унети у земљиште.

Стајњак разбацивати у широком замаху
Уколико се поред НПК ђубрива користи згорели говеђи или овчији стајњак, количине НПК ђубрива могу да се смање јер поред поправке структуре и карактеристика тла, са 10 т/ха говеђег стајњака, уноси се и око 50 кг азота, 30 кг фосфора и 60 кг калијума. Стајњак се искоришћава три до четири године, а прве године се искористи око 50%.

Стајњак у јесен изазива глодаре

У засаду шљиве у пуној родности НПК ђубриво и стајњак не разбацивати уз дебло већ нешто шире од пројекције крошње или по читавој површини уколико је мањи међуредни размак. Одмах након разбацивања основном обрадом ђубриво унети у земљиште, саветује дипломирани инжењер воћарства и виноградарства, Ђорђе Совиљ, из ПССС Ваљево.

Izvor:agroklub.rs

Јесење ђубрење шљиве