Najbolje vreme za sadnju voća je na jesen, čim opadne lišće! Poslednji termin je proleće, pre nego krene vegetacija, ali je višestruko korisno da voće provede celu zimu posađeno, da zemlja dobro nalegne na koren i da se fine žilice spoje sa zemljom i spreme da prehranjuju sadnicu čim krene vegetacija.

 Prolećna sadnja ima za problem slabiji prijem i slabiji porast sadnica u prvoj godini, kao i potrebu da se više navodnjavaju u prvoj godini.

Prilikom sadnje voća potrebno je obaviti sledeće radnje:

Priprema zemljišta se sastoji od čišćenja terena, ravnjanja, meliorisanja i rigolovanja. Ako je zemljište ranije obrađivano i često orano, potrebno je popraviti strukturu zemljišta a najbolji način za to je da se izvesno vreme zaledini odnosno da se napravi livada. Treba voditi računa i o odvođenju suvišne vode rađenjem drenaže.

Voćnjak se može podizati na zemljištu koje je ranije bilo obrađivano i na kojem su gajene razne ratarske kulture ili na zemljištu koje nije obrađivano (šuma, livada ), kao i na zemljištu gde su gajene voćke.

Najbolju strukturu imaju zemljišta koja su bila pod ledinom – livade. Zato se ponegde praktikuje da se zemljište koje je zbog obrade izgubilo povoljnu strukturu, pre podizanja voćnjaka izvesno vreme zaledini.

Izbor vrste,sorte i podloge

Pre same sadnje, potrebno je odlučiti se za voćnu vrstu koju ćemo saditi pa shodno tome i izabrati sorte, vodeći računa da većina voća nije samooplodna i da im je potrebna sorta oprašivač. Pored odluke koju ćemo vrstu voća saditi, potrebno je odlučiti i na kojoj podlozi je ta vrsta voća kalemljena. Izbor podloge utiče na bujnost pa se podloge po bujnosti dele na bujne, srednje bujne i kržljave odnosno slabo bujne. Bujnost podloge direktno utiče na odluku o razmaku voća kao i o izboru krošnje koju ćemo formirati. Najvažnije je voditi računa o ekološkim uslovima rejona zbog različite mikroklime, reljefa i kvaliteta zemljišta.

Kopanje jamića za sadnju

Jamići za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrši tik uz markere, kojima je obeleženo sadno mesto i uvek sa iste strane markera. Ako se za sadnju koristi ravnjača onda se jamić kopa između dva markera. Prečnik sadnog mesta treba da je nesto veći od prečnika korena sadnice, da bi se žile nesmetano smestile u jamić.

Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se na dan sadnje. Sve oštećene i neispravne se odstranjuju. Na zdravim se skrate osnovne žile na dužinu 15-20 cm. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakše zarastaju.

Priprema korena

Koren se orezuje tako što se sve debele žile prekrate, takođe se prekrate i oštećene žile do mesta iza oštećenja, a centralne se skroz uklone. Ne treba previše prekraćivati žile, treba ostaviti da budu duže ali da debele na krajevima imaju čist presek makazama.

Jako je korisno ako se nađe kravlja balega da se u nju umoče žile pre sadnje, sadnice u ovoj smeši treba da odstoje 12-24 časa. Ako je nemamo a mislimo da će biti sušno leto, možemo koren umočiti u rastvor hidrogela. Odlične rezultate je pokazalo i potapanje u rastvor fitohormona, naftilsirćetne (NAA) i indolbuterne (IBA) kiseline u koncentraciji 0,03-0,05%. U ovom rastvoru žile treba da ostanu 10-12 časova.

Sadnja

Nakon što smo obavili sve radnje, pristupamo sadnji. Iz trapa odnosno zemlje treba izvaditi samo onaj broj sadnica koji taj dan možemo stići da posadimo. Sadnice staviti pored rupa i krenuti sa sadnjom.

Prvo se u rupu vrati zemlja sa prve gomile koju smo odvajali, tj površinski sloj zemlje. Ovu zemlju možemo pomešati sa pregorelim stajskim đubrivom, ali maksimum u odnosu pola-pola, nikako ne stavljati previše stajskog đubriva na dno rupe jer ono blokira dotok vode iz dubljih slojeva zemlje preko leta. Ako stavljamo i stajsko, na kraju treba dodati malo zemlje bez stajnjaka, žile ne smeju biti u direktnom kontaktu sa đubrivom.

Izuzetno voditi računa o dubini sadnje! Sadnice moraju biti posađene tako da im mesto kalemljenja bude 10ak cm iznad zemlje, nikako pod zemljom jer će doći do ožiljavanja mesta kalemljenja što može biti pogubno. Ne treba saditi ni previše plitko da ne bi došlo do izmrzavanja niti previše duboko, najbolje je ako se još uvek vidi trag do koje dubine su bile posađene u rasadniku.

Napravi se u sredini malo brdašce na koje se stavi sadnica. Malo pored se pobode kolac. Kolac mora biti impregniran u 3% rastvoru plavog kamena tako da izdrži do 7 godina bez da krene da truli, trulež bi se preneo na koren sadnice i to bi moglo biti pogubno. Kolac se postavlja u ovoj fazi jer naknadnim ukucavanjem kolca nakon sadnje može doći do oštećenja korena sadnice.

Zatim se sa ostatkom prve gomile natrpava sadnica bilo navlačenjem motikom ili ašovom. Kada se koren dobro pokrije, sadnica se drži ravno uspravno a oko nje se zemlja dobro nagazi. Zatim se stavi šaka veštačkog đubriva.

Dalje se redom dodaje malo zemlje, malo se nagazi i tako u 2-3 navrata. Pri kraju rupe se dodaje zemlja koja je bila na dnu rupe pri kopanju. Ako je ona suviše tvrda, busovita, onda se ubaci okolna zemlja sa površine.

Sadnice se na proleće prekraćuju na željenu visinu i kreće se sa formiranjem krune. Više o formiranju krune možete pogledati na već spomenutom linku Formiranje oblika krošnje nakon sadnje.

Izvor:slavol.rs

Kako obaviti pravilnu sadnju voća