Breskva potiče iz Kine i predstavlja jednu od najpopularnijih voćnih vrsta na svetu. Česta je u našim voćnjacima, a da bi bila zdrava i da bismo je konzumirali, moramo preventivno sprovoditi adekvatnu zaštitu i lečiti je ako dođe do eventualnih bolesti koje je mogu napasti.

U tekstu koji sledi ćemo govoriti o bolestima koje napadaju ovu biljnu vrstu i na koji način ih možete ukloniti kako bi vaša breskva nastavila nesmetano da se razvija.

Kovrdžavost lista breskve - Taphrina deformans

Ova gljiva se razvija na svim zeljastim delovima breskve: lišću, mladarima , cvetu i plodu. Najtipičniji simptomi su na lišću koje postaje zadebljano, deformisano ,naborano i kovrdžavo. Simptomi se javljaju oko mesec dana nakon infekcije. Obolelo lišće ili njegovi delovi vrlo brzo gube hlorofil, postaju zelenožuti ili crvenkastoljubičasti, u zavisnosti od sorte. Požutelo zaraženo lišće vene i opada, nekoliko nedelja posle zaraze. Opalo lišće u toku juna i jula bude zamenjeno zdravim. Zbog dodatnog utroška hraniva za stvaranje novog lišća stablo breskve slabi, što se može negativno odraziti na njegovu otpornost prema zimskim negativnim temperaturama, na diferenciranje cvetnih pupoljaka i na rod u narednoj godini. Zaraženi mladari se takođe deformišu, ostaju kraći i deblji i suše se. To se dešava i sa zaraženim cvetovima i plodovima koji deformisani i sasušeni opadaju, što najdirektnije utiče na rodnost u toj godini.

Ova bolest se uspešno suzbija fungicidima, koji se primenjuju u vreme mirovanja vegetacije, u jesen i u rano proleće pre bubrenja pupoljaka. Tada se najčešće koriste preparati na bazi bakra, tzv „plavo kupanje“. U zasadima u kojima se ovo oboljenje češće javlja i u jačem intenzitetu, neophodna su dva tretmana, prvo pre kretanja vegetacije i drugo odmah po kretanju vegatacije. Preparati na bazi hlorotalonila, cirama i ditianona se koriste nakon pucanja pupoljaka u  proleće. Dakle princip je da nam biljka ceo period od opadanja lišća u jesen pa do početka listanja bude pokrivena preparatom koji bi uništio proklijale spore.

Pepelnica breskve – Sphaerotheca pannosa

Pepelnica je veoma štetna bolest breskve u našim uslovima. Najveće štete ova gljiva nanosi plodovima, a mogu biti napadnuti i lišće i mladari. Najosetljiviji su plodovi nektarina. U obolelim letorastima usled napada ove bolesti se akumulira malo šećera, zbog čega su osetljivi na izmrzavanje. Takođe pričinjava značajne štete u rasadničkoj proizvodnji, zbog lošeg odrvenjavanja sadnica i lakog izmrzavanja. Na zaraženim delovima gljiva ostavlja svoje reproduktivne organe u vidu prljavobele brašnaste micelijske prevlake. Napadnuti delovi su u početku svetlije boje, a zatim se javlja bela prevlaka, koja se širi i postepeno prekriva celu površinu. Ova bolest se najčešće javlja na mladom lišću koje se ne razvija normalno, već zaostaje u porastu uvija se i pri jačoj zarazi suši i opada. Pri zarazi ploda dolazi do formiranja mrežaste prevlake na njegovoj površini a na mestu infekcije dolazi do pucanja plodova. Plodovi su osetljivi u ranoj fazi od zametanja pa do faze veličine oraha.

Mere zaštite podrazumevaju pre svega rezidbu, uklanjanje zaraženih „belih grančica“, a u toku vegetacije ukloniti zaražene mladare. Ipak, neophodna je primena fungicida protiv pepelnice. Od hemijskih mera koriste se preparati na bazi: dinokapa, miklobutanila, penkonazola, sumpora.

Šupljikavost lišća voća - Stigmina carpophila 

Simptomi se javljaju na listu, plodu i mladarima. Na listovima se javljaju okruglaste svetlo crvenkaste pege oivičene tamno mrkom ivicom i svetlo zelenim oreolom. Središnji deo pege je mrtvo tkivo koje u većini slučajeve ispada tako da list dobija šupljikast izgled. Ukoliko je napadnuta lisna drška dolazi do prevremenog opadanja lista. Simptomi na plodovima zavise od biljne vrste. Tako na mladim plodovima kajsije se javljaju crvene pege. Kod bresve a kasnije i kod kajsije ispod zaraženog tkiva formira se plutani sloj te plodovi dobijaju šugav izgled. Kod višnje i trešnje gljivica prodire sve do koštice otvarajući sočni deo ploda koji ubrzo truli. Na mladarima nastaju pege slicne kao na listovima. Kasnije u okviru pega se javlja ulegnuce. Ovaj simptom nije specifičan samo za pomenutu bolest.

Za zaštitu su naročito važni proleće i jesen. Tretiranje preparatima na bazi bakra treba uraditi kada opadne više od 50% lista. Tretman ponoviti u proleće pre kretanja vegetacije (bakar raditi na temperaturama višim od 7 stepeni). Nakon rezidbe treba izneti granje. Tokom vegetacije posle cvetanja sa 2-3 redovna tretmana se mogu postići dobri rezultati. U tu svrhu se koriste i prparati na bazi aktivnih materija: mankozeb, ciram, kaptan, pripineb...

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova breskve - Monilinia laxa

Parazit napada delove cveta posle njegovog otvaranja. Infekcija se najčešće ostvaruje preko žiga i stubića. Zaraženi delovi cveta se prilepe uz grančicu, tako da patogen prodire u nju stvarajući ovalne ili elipsaste pege. Mladari mogu biti prstenasto obuhvaćeni i deo iznad mesta zaraze se suši i izumire. Infekcija ploda se ostvaruje samo preko povreda. Inficirano tkivo razmekša plodovi gube vodu, koju koristi gljiva, suše se i pretvaraju u tvrdu masu („mumija“). Ovo je oboljenje koje u godinama sa obilnim i čestim kišama u fenofazi cvetanja može uzrokovati velike direktne gubitke u prinosu jer dolazi do propadanja cveta. Usled sušenja letorasta dolazi do usporenog prirasta i formiranja krune voćaka.

Zaštita protiv ove bolesti podrazumeva i agroteničke i hemijske mere borbe. Pri podizanju voćnjaka treba birati ocedna mesta gde je dobro provetravanje. Zaražene i mumificirane plodove obavezno ukloniti i uništiti, orezati i ukloniti zaražene grane i grančice. U povoljnim uslovima za infekciju potrebna je primena fungicida. Zavisno od vremenskih uslova, količine padavina, njihove učestalosti neoplodan je jedan tretman pred otvaranje cvetova i drugi nakon 5-7 dana, kada je otvoreno 10-20 % cvetova. Za suzbijanje prouzrokovača sušenja cvetova i grančica preporučuje se preventivna primena fungicida na bazi aktivnih materija: prohloraz, iprodion, boskalid+piraklostrobin.

Bakteriozno izumiranje voćaka - P. Syringae

Najrasprostranjenija i najštetnija bakterija u biljnoj proizvodnji uopšte. Sušenjem cvetova i pupoljaka dovodi do značajunog smanjenja prinosa. Takođe može dovesti do odumiranja delova, pa čak i cele biljke. Javlja se na kajsiji, šljivi, trešnji, višnji, breskvi, kruški, jabuci. Simptomi se javljaju u vidu sušenja formiranih cvetnih i lisnih pupoljaka koji klonu, jer su izgubili vezu sa biljkom (odumrlo tkivo). Na granama i lastarima mogu se uočiti ulegnuća i promena boje kore. Na mestu prodora bakterije može se primetiti kapljica sluzave materije (kolonija bakterija). Biljke koštičavog voća imaju mogućnost ispuštanja smole sa ciljem blokade daljeg prodora bakterije te se kod njih može uočiti i curenje smole.

Od hemijskih mera borbe mogu se upotrebiti preparati na bazi bakra već u jesen pošto opadne više od 70% lista. Takođe je korisno ovaj tretman ponoviti do početka vegetacije (dva tretmana zimskog prskanja). Tokom vegetacije, u slučaju grada, mogu se koristiti letnje doze bakarnih preparata, tiofanat-metila i kaptana zavisno od biljne vrste i faze njenog razvoja.

Agroinfo.rs

Kako zaštititi BRESKVU od svih bolesti koje je napadaju ?