VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO

Dve nedavno priznate sorte breskve su prve srpske sorte iz varijeteta platycarpa odnosno pljosnate breskve. Sednice Komisije za priznavanje sorti koštičavih voćnih vrsta održana je 14. aprila na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta – ”Radmilovac“.

Nekoliko poslednjih dana u Srbiji su se beležile niske temperature sa jutarnjim i večernjim mrazevima, koji srećom nisu značajnije ugrozile voće.

Breskve se gaje uglavnom u umerenom pojasu s dva tipa klime: kontinentalna klima s padavinama u periodu maj-oktobar, koje su nedovoljne u odnosu na temperature, i sredozemna klima s vlažnim zimama i toplim i suvim letima.

Breskva ne zahteva sveže noći za dobru obojenost plodova kao jabuka, pa se dopunska boja pokožice ploda razvija u zavisnosti od sorte.

Neki od prouzrokovača bolesti se mogu javiti na više vrsta koštičavog voća, prouzrokovači šupljikavosti lista, sušenja cvetova i grančica, truleži plodova.

Breskva potiče iz Kine i predstavlja jednu od najpopularnijih voćnih vrsta na svetu. Česta je u našim voćnjacima, a da bi bila zdrava i da bismo je konzumirali, moramo preventivno sprovoditi adekvatnu zaštitu i lečiti je ako dođe do eventualnih bolesti koje je mogu napasti.

Mnogi više vole jedno voće od drugoga, pa tako tvrde da je breskva sočnija i slađa od nektarine i obrnuto. Ali, to su lična mišljenja koja se baziraju na utisku, a ne na čvrstim činjenicama

Tokom poslednjih tridesetak godina, u Srbiji je stvoreno i u proizvodnju uvedeno nekoliko sorti breskve

Drvo breskve može dа porаste 2 do 5, izuzetno 9 metаrа visoko, dok prečnik krune dostiže 3 do 7m.

Postoji preko 2.000 vrsta breskvi nastalih ukrštanjem ali sve vrste sadrže dosta vode (80 do 90 odsto) i mnogo korisnih supstanci, a niskokalorične su. U vrelim letnjim danima breskva pomaže da se rashladite i osvežite