U aridnim područjima dodatno zalivanje se preporučuje u aprilu, maju, junu, avgustu i septembru

Navodnjavanje kupine i maline U savremeno organizovanoj proizvodnji navodnjavanje kupine i maline predstavlja uslov ostvarivanja stabilnog prinosa i zadovoljavajućeg kvaliteta plodova. Bez navodnjavanja rod kupine i maline je umanjen, plod je sitan i nekvalitetan, a usporava se i razvoj izdanaka. O pravilnom navodnjavanju i zalivnim normama u proizvodnji kupine i maline piše Valentina Aleksić, savetodavac PSSS - a, čije će mišljenje u daljem delu teksta biti citirano.

Klimatske promene na Zemlji prouzrokuju sve češće i duže suše, smanjenje kapaciteta vodnih resursa, produženje vegetacionog perioda biljaka i povećanje solarne radijacije ozbiljno ugrožavaju poljoprivredu i njenu proizvodnju.U ovakvim uslovima navodnjavanje ne može biti dopunska mera već način proizvodnje.

Količina vode koju zahteva malina i kupina za svoj rast i razvoj zavisi od vremenskih uslova, stanja biljke i energije rasta. Prema utvrđenim normama navodnjavanja godišnje potrebe za vodom kupine i maline iznose 500-600 mm, pa deficit vode koju treba nadoknaditi usled nedostatka prirodnih padavina iznosi 120-150 mm. Najveći deficit padavina je u području istočne Srbije. Javlja se upravo u vreme kritičnih faza rasta i razvoja kupune i maline. 

Odgovarajuća količina vode neophodna je prilikom uzgoja maline i kupine tokom čitave vegetacije, kako bi iste imale snažan rast i postizale visoke prinose. Nedostatak vode u periodu razvoja ploda ima za posledicu sitne plodove. Najbolje bi bilo kada bi voda tokom cele vegetacije bila ravnomerno raspoređena. Utvrđeno je da najviše norme za dodatu vodu  iznose 5-8 mm dnevno.

Malina i kupina mogu da koriste skoro svu vlagu koja se nalazi u površinskom sloju zemljišta, na dubini do 60 cm. Zemljišta se razlikuju po količini vode koju mogu zadržavati u ovoj zoni. Na primer, dobro drenirana peskovita zemljišta mogu zadržavati vodu svega 5 cm, dok ilovače zadržavaju granicu iste i do 10 cm. 

Generalno se smatra da navodnjavanje treba primeniti kada je 50% dostupne vlage u zemljištu iskorišćeno, odnosno,  svakih 5-10 dana, što zavisi od tipa zemljišta i količine prirodnih padavina.

Sazrevanje plodova kupine i intenzivan porast izdanaka se odvija u periodu kada su dnevne temperature uglavnom visoke. Za uspešno gajenje i obilan prinos potrebno je obezbediti dosta zemljišne vlage, naročito u periodu od cvetanja do kraja zrenja, odnosno, od početka juna do kraja septembra. Norme zalivanja kupine po mesecima iznose: april 40-60 mm; maj 70-100 mm, jun 90-120 mm; jul 110-130 mm, avgust 100-130 mm, septembar 50-60 mm.

Kupina se mođe gajiti bez dodatnog zalivanja samo se u područjima gde u toku vegetacije ima više od 400 mm padavina. Bez navodnjavanja se umanjuje rod, plod je sitan i nekvalitetan, a usporava se razvoj izdanaka. Kiša u količini od 25 l/m2  odlaže zalivanje za jedan turnus.

Navodnjavanje se može sprovoditi na više načina, i to:
- navodnjavanje brazdama je dosta rašireno u područjima gde ima dosta vode, npr. pored reka. U brazde se pušta voda koja lagano natapa površinu oko špalira kupine, a pri tom ne kvasi listove i plodove,

- sistem prskanja (veštačka kiša) se koristi na većim površinama i u organizovanoj proizvodnji. Ovaj način navodnjavanja je dosta nepovoljan jer vlaženje plodova u vreme zrenja podstiče razvoj truleži na plodovima;

- "kap po kap“ je najekonomičniji i najpogodniji način navodnjavanja. U odnosu na ostale načine navodnjavanja ovaj sistem poseduje sledeće prednosti: racionalna potrošnja vode (4,5-18,0 l/m/h); prenosivost sistema (lako se montira i demontira), uz vodu se može dodati i đubrivo za prihranu ako je potrebno; ne kvase se list i plod, pa nema povoljnih uslova za razvoj truleži; u nedostatku izvorišta voda se može dopremati i cisternama; ukoliko je sistem pravilno izbaždaren protok vode u špaliru zasada je ujednačenog intenziteta što obezbeđuje konstantno umerenu vlažnost zemljišta.

U nešto aridnijim područjima prvo navodnjavanje se obavlja već u aprilu, a potom u maju i junu u fazi cvetanja i početka intenzivnog porasta plodova. Zatim se biljke zalivaju u fazi neposredno pred zrenje, a sledi navodnjavanje  u vreme punog zrenja plodova, dakle u avgustu mesecu.. Poslednje, navodnjavanje, koje podstiče diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu, obavlja se početkom septembra.

Na nešto većim nadmorskim visinama i humidnijim područjima pojedinih godina navodnjavanje nije neophodno. Međutim i tada bar dva navodnjavanja, početkom i u drugoj polovini avgusta, daju veoma pozitivne efekte.

Prekomerno zalivanje je rasipanje, a može biti i štetno, te ga treba izbegavati. Ono može za rezultat imati pojavu nežnih, mekanih plodova, koji su izrazito osetljivi na dodir, čime se otežava manipulacija. Takođe, prekomerno navodnjavanje ispira hraniva, posebno azot iz zone korenovog sistema, te sprečava aeraciju zemljišta, normalan rast korena i pogoduje razvijanju bolesti pod nazivom trulež kore.

Izvor:poljosfera.rs

Optimalno navodnjavanje pri gajenju maline i kupine