Iako smo jedan od najvećih svetskih proizvođača maline, stručnjaci naglašavaju da je rod poslednjih godina daleko od rekordnog i da su neophodna dodatna ulaganja u osavremenjavanje zasada kako bismo ostali konkurentni na tržištu.

Božo Joković, prvi čovek Udruženja malinara iz Arilјa, koje okuplјa više desetina proizvođača iz Srbije i direktor zadruga Agroeko voće, kaže da je Srbija rod maline izgubila pre nekoliko decenija. Naglasio je da je ovogodišnji rod oko 60.000 tona i da je on na nivou roda od pre četiri decenije.

- Ukoliko se odmah ne bude radilo na sadnom materijalu, kada su u pitanju maline, i na podizanju savremenih zasada novim sortama malina, Srbija će izgbiti primat u malinarstvu u svetu. Sa malinom smo sada po rezultatima na nivou osamdesetih godina prošlog veka. Imamo male površine sa navodnjavanjem, zaštitnim mrežama i lošim pristupom unosa hemije i tehnologije proizvodnje - kaže Joković.

Sada je šansa da se pokrene malinarstvo Srbije u pravom smeru, dodaje Joković, a to, naglašava, treba činiti preko zadruga. Mešutim, za takvo nešto potrebna je odluka politike, na nivou zemlјe. Dakle, sve zavisi od volјe vlasti. Do sada struka nije pitana za okolnosti u koje je zapalo malinarstvo Srbije. Objavlјuju se brojke koje odgovaraju vlasti, a ne stanju na terenu, objasnio je Joković.

U tabeli koja sledi, prikazan je rekordan prinos pojedinih kultura i ovogodišnji rod.

Prema ovoj tabeli, proizvodnja pšenice i jabuka je na zavidnom nivou, odnosno blizu rekorda, dok su najveća odstupanja kod grožđa, šećerne repe, maline i šljive, čiji je ovogodišnji rod daleko od rekordnih prinosa.

Agroinfo.rs/agrosmart.net 

Ovogodišnji rod maline na nivou roda pre četiri decenije, neophodno osavremenjavaje zasada