Као и код малине, плодови вишње и трешње немају ту способност дозревања након бербе, зато је веома битно одредити време бербе. Уколико се берба обави прерано или прекасно, то може утицати на квалитет плода, а самим тим и на економску добит.

Приликом одређивања оптималног времена бербе мора се знати да се у току сазревања јављају два степена зрелости плодова воћа. Прва је физиолошка, када семенка постаје функционално способна да клија и развија се у нову биљку, плод достиже максималну крупноћу, а формира се и слој за одвајање између петељке и плода. Друга је пуна зрелост, када плодови добијају најбоље органолептичке особине, нарочито укус и арому.

За разлику од јабучастог воћа, где између физиолошке и пуне зрелости прође од неколико недеља до неколико месеци, код трешње и вишње тај период је знатно краћи и износи неколико дана. Време бербе зависи и од намене плодова, односно ако су плодови намењени преради (већина сорти вишње и неке сорте трешње), по правилу се беру у пуној зрелости. Плодови намењени за употребу у свежем стању (конзум) беру се између физиолошке и пуне зрелости.

Ако се плодови беру прерано, биће мање крупноће, боја покожице биће светлија, а тиме и лошијег изгледа и укуса, са мањим садржајем шећера. Потрошачи стога постају мање заинтересовани за овакве плодове, а тиме је и економска добит нижа или уопште не може да се реализује продаја оваквих плодова. Ранија берба од оптималне је оправдана само код ранијих сорти трешања јер се постиже већа цена на тржишту.

Касна берба такође није пожељна јер у том случају може доћи до опадања плодова. Тако убрани плодови су мање чврстоће, ниси погодни за транспорт, теже се складиште и подложнији су гљивичним обољењима - труљењу. Код таквих плодова покожица је мање сјајна, петељка се осуши и потамни.

Време бербе одређује се на основу боје покожице, садржаја растворљиве суве материје, органолептички или на основу силе одвајања плода од петељке. Боја плода најчешће се користи као индикатор и он се може брати када добије карактеристичну боју. Постоје уређаји за мерење обојености плодова (спектроколориметри), али су они веома скупи и користе се у научним институтима.

Садржај растворљиве суве материје је мање поуздан показатељ за одређивање времена бербе јер доста варира у зависности од локалитета, временских услова и висине приноса. Плодови трешње и вишње у већини случајева у време бербе садрже 12-20% суве материје. Одређивање суве материје се обавља са рефактрометром.

Органолептичка оцена се одређује на основу изгледа и укуса и мора да буде веома изражајна. Сила одвајања плода од петељке се користи као индикатор за одређивање времена бербе код плодова који се беру механизовано, углавном код вишње.

У сваком случају, најбоље је користити комбиновано све методе како би се одредило оптимално време бербе и на тај начин остварила највећа економска добит.

 Izvor: agromedija.rs

САВЕТИ: Како да одредите право време за бербу вишања и трешања