Бресква, латински назив (Прунус персица), породица ружа (росацеае) је једна од најпопуларнијих воћних врста у свету. Потиче из Кине, а у Европу стиже из Персије. Европа је највећи произвођјач брескве на планети, посебно Италија.

Стабла брескве достижу пуну продуктивност у петој и шестој години по садњи и обилно и редовно рађају. Принос по хектару је од 30 до 40 тона а експлоатација траје од 12 до 15 година.

Опис биљке
Дрво брескве може да порасте 2 до 5, изузетно 9 метара високо, док пречник круне достиже 3 до 7м. Познате су сорте са округлом, широко округлом, пљоснатом, купастом и пирамидалном круном.

Листови се на кратким петељкама, спирално развијају на младарима, на коленцима. Расту у дужину 4 до 7 цм, а у ширину 2 – 3 цм, имају назубљен или наборан обод.

Из пупољка се најчешће развија један, ретко два цвета. Има сорти са звонастим и ружастим цветовима.

Свака сорта бресака има специфичан облик и величину плода. Брескве углавном имају округле, издужене или издужене плодове повијеног врха. Неке ретке сорте имају пљоснате плодове.

Разне сорте бресака имају плодове различите величине – ситне 60 до 70 грама тежине, средње крупне 70 – 90г, крупне 100 – 190г, и врло крупне са више од 200 грама.

Покожица је крем боје код беломеснатих, а код жутомеснатих брескви је жуте, наранџасте или бледожуте боје са црвеним преливом.

Месо плода може бити крем боје, жуте, златножуте или наранџасте боје проткано црвеним или розе жилицама, румено око коштице. Меско је код неких сорти чврсто, а код ећине је заправо често мекано и слатко.

Коштица се код већине сорти лако одваја од меса, а код других може бити срасла с месом – (цепаче и глодуше).

Корен брескве је разгранат, меснат и жут са јаком моћи апсорпције. Расте претежно у површинским слојевима земље на дубини 20 – 60 цм.

Већина сорти бресака су самооплодне. Ипак, развијају се већи и лепше обојени плодови након опрашивања цветова са другим сортама, који преносе инсекти.

Садња
На подизање засада брескве се гледа као на скупу и дугорочну инвестицију па треба водити рачуна о бројним факторима како би узгој брескве био исплатив.

За засад брескве бирајте парцел која не сме да буде на месту изложеном јаким мразевима јер је бресква осетљива.

Ипак, током фазе мировања, стабла брескве могу да поднесу тепературе и до -26,6Ц без озбиљнијих оштећења. Пупољци који су у почетној фази бубрења ће лакше поднети ниже температуре него они који су у фази интензивног цветања.

Већина сорти бресака су осетјиве на сушу, посебно нове жуто меснате америчке сорте.

Просечан годишњи ниво падавина су од 550 мм до 720 мм су довољне за одржавање продуктивност засада али, додатно наводњавање може бити неопходно, посебно у најкритичнијим фазама раста и развоја плода. Норма воде се креће од 350—500 м3 по хектару или 500-1000 1итара за једно стабло.

Родност брескве и приноси
Дрво брескве први пут роди у 3 до 4. години након садње. Једно дрво брескве даје 30 до 60 кг квалитетних плодова а нарочито развијена стабла семена роде и по 200-300 кг плодова за индустријску прераду.

Резидба
Јачи прираст младара се јавља од друге до пете године након садње брескве. Зато је у тим годинама орезивање важно и треба посеветити већу пажњу формирању круне стабла. Брескве се режу на формирање облика круне, у роду, на подмлађивање, а ретко након јачег смрзавања пупољака. Код нас се брескве највише гаје у облику вазе, а нешто ређе у виду палмете.

Калемљење: Идеални период за калемљење брескве системом “под кору” или “на процеп” је од почетка марта до почетка априла.

Нега и одржавање насада
Дрво брескве са опадањем листова улази у зимски одмор који траје до краја друге декаде фебруара, или до краја марта.

Ђубрење азотним ђубривима се обавља на месец дана пре почетка цветања бреске. Гнојидба треба да задовољи потребе брескве која тражи доста азота, фосфора, калијума, магнезијума. Азотна ђубрива се додају још пред јунско отпадање и на месец дана пред почетак образовања цветних зачетака. Бресквик треба редовно ђубрити стајњаком и мениралним ђубривима, у зависности од плодности земљишта, сорте, старости воћњака…

До родности се растура од 15 до 20 тона згорелог стајника и по 300 кг 20-постотног азотног, 200 кг фосфорног и 150 килограма калијумовог ђубрива по хектару.

Болести и штеточине
Обрадом земљишта се решавамо остатака коренових система ранијих засада, па тако смањујемо могућност заступљености изазивача заразе. Фумигација земљишта, као мера обраде земљишта пре садње је ефикасна заштита у сузбијању нематода, корова и штетних инсеката.

У младим бресквицима се избегава прскање хербицида са трајним деловањем.

Берба
Берба брескви је један од најкритичнијих фаза производног процеса. Берба зависи од сорте, намене и типа откупа. Берба брескви се обавља ручно.Берба може бити и механизована, али само ако се бресква производи за даљу индустријску прераду.

Izvor:seoski poslovi

Савети за узгој брескве