Савремени узгој јабука се свакако разликује од традиционалног и по правилу даје боље приносе.

Упоредо са наглим порастом површина под јабуком текла су истраживања почета с циљем да се: устале редовни и високи приноси, побољша квалитет и рандман плодова екстра и I класе, и смање трошкови производње.

Један од система који обезбедује ове услове је систем пилар (на енглеском значи потпора, стуб). То је измењени Њу-тајмс систем где су воћке вретенастог облика узгајане за мање резидбе. Код овог система негује се и одржава младо родно дрво које је старо од једне до четири године а полази са стабла или са кратких чепова (врло кратких грана). Засад може да има од 1500 до 5000 воћака по хектару, у зависности од подлоге, сорте и распореда воћака у простору: да ли су засадене у једноредном или вишередном пилар систему.

Овакав засад може већ у II години да да принос од 5 до 10 тона. У Заводу за воћарство и виноградарство ПК "Београд" сорта старк ерли блез (за садњу су употребљене двогодишње, веома добро развијене саднице у II години) дала је 16 тона по 1 хектару. Иначе, засад родних сорти подигнут једногодишњим садницама може да пружи принос од преко 20 тона по хектару (у засаду Пољоприврендог комбината "Београд"у Обреновцу у III години добијен је принос од 22 тоне по хектару).

Савремени узгој јабука придаје велику пазњу резидби јабука. Резидба у реду своди се на одстрањивање водопија од којих се неке са правилнијим распоредом повију у водораван положај. Старије родно дрво реже се кратко на такозвани "чеп". Изнурене гранчице се потпуно одстрањују. Висина воћке се одржава преводењем на добро развијени летораст нижег положаја на водици.

У Холандији, где су засади густе садње највише заступљени, воћке се узгајају по систему "шланке шпиндел". Оне се разликују од типа "шпиндел" што су на слабије бујлној подлози М9 и што су засађене на мањем размаку. Код овог система родне гранчице полазе непосредно са водице. Њихова развијеност је различита. Најснажније су на нижем делу воћке, а затип се према врху постепено смањују и њихова дужина и њихова дебљина. На тај начин се и поред потпорне конструкције одржава стабилност воћака и избегавају ризици за њихову деформацију и ломљење. Висина воћака се одржава такође превођењем, а све се ово наравно мозе применити и код узгоја јабука, што је свакако и препорука.

Предност овог система је што воћке врло брзо попуњавају простор који је њима намењен. Осим тога, за резидбу се троши врло мало часова рада: око 60 по хектару.

Иначе, садња по овом систему може да буде једноредна и дворедна. У Холандији је раније било чак и шесторедних засада јабука. Број редова има велики утицај на родност засада, нарочито у току првих година. Вишередни засади омогућују сађење већег броја садница по хектару. Већи број садница по јединици површине обезбеђује веће приносе.

Чињеница да се у вишередним засадима јабука добијају већи приноси је одлучујућа што се такви засади још подижу, али не више од два реда. Код нас је то питање спорно. Већина стручњака је против вишередне, па и дворедне садње, када је у питању узгој јабука. Завод за воћарство и виноградарство ПК "Београд" има издвојено мишљење: дворедна садња је пожељна за сорте јабука средње бујности као што су златни делишес, ајдаред, старкримсон и др. На тај начин обезбедује се већи принос а при том се не погоршава квалитет плодова.

Како добити висок принос јабука
У данасње време узгој јабука не мозе бити стимулативан без високих приноса. Да би се добили високи и редовни приноси у засадима јабуке, неопходно је да се обрати пажња на следеће:

1. Хранљиви простор воћака мора да се максимално користи, боље речено: ако је више површине покривено воћкама, постоје бољи услови да род буде већи; у томе, наравно, има граница које се не смеју занемарити: мора се водити рачуна о засењевању нижих делова воћака јер оно омета стварање родних пупољака, негативно утиче на квалитет плодова, на њихове органолептичке особине и посебно на њихову обојеност.

2. Посебна пажња треба да се посвети избору сортимента; у том погледу у ужи избор треба да уђу оне сорте јабука које се одликују великом родношћу, као и да се међусобно добро опрашују; осим тога неопходно је да се познаје понашање изабраних сорти за дотичне еколошке услове.

3. Избору подлоге треба да претходи детаљно испитивање земљишта; свака подлога не одговара за свако земљиште; плодност земљишта такоде се одражава на бујност јабука, због тога и ту чињеницу треба узети у обзир када се утврдује размак садње; од подлоге се такоде захтева да са некалемљеном сортом изгради такав биокомплекс који ће ограничити производњу дрвета; гесло савремене воћарске производње је: мало грана али добро окићених родним пупољцима.

4. Савремени узгој јабука не може да се замисли без доброг познавања помотехнике, на основу чега треба донети одлуку: која мера треба да се примени, када и на какав начин.

Izvor: poljoprivrednisavetnik.com

Савремени узгој јабука