Нектарина, латински назив Прунус персица, је близак потомак брескве. Почетком 17. века ова здрава воћка појавила се у Енглеској, а у Европу је стигла тек 60тих година прошлог века.

Оне имају доста особина брескви, разлика је првенствено та да нектарина није прекривена длачицама као бресква. Порекло њеног назива је од грчког бога Нектара, чак ћемо чути да сок од овог воћа зову и сок Богова.

Нектарина је воће чији плод је величине плода брескве и веома специфичног, лепог и освежавајућег укуса. Боја њеног плода претежно је црвена. Раније је нектарина важила за дрво малих плодова, али до дана данашњег калемљењем различитих сорти добиле су се фантастичне врсте овог воћа. Постоји јако много сорти које се разликују и по укусу, боји меса, величини плода и многим другим особинама.

Уколико уђемо у радњу са намером да пазаримо нектарине, требали би обратити пажњу да узимамо најпре плодове који су сјајни и чврсти, оне који немају никаква оштећења на себи. Препорука је избегавати омање и меканије нектарине које су вероватно и оштећене. Најбоље би било да их чувамо у фрижидеру у пластичним кутијама или кесама.

Узгој нектарине

Некатрини би за узгој требало обезбедити крајеве, где зиме нису преоштре, јер не подноси најбоље велику хладноћу. Температуре би требале да буду изнад – 10 степени, никако испод, јер би то баш било кобно за нашу воћку. Код узгоја нектарина такође морамо обратити пажњу на количину воде која јој је потребна. Када заврши са својим цветањем, након 10 дана од тад требало би је наводњавати. У току највећих врућина обавити друго наводњавање у време када се формирају пупољци за следећу годину. Најпододније је наводњавање обављати системом кап по кап.

Нектарине се узгајају поред индустријске намене и у здравствене сврхе. Ово укусно воће у себи садржи прегршт витамина и минерала. Нектарина делује на организам као антиоксидант, а и велики је борац против гојазности и спрецава појаву рака. Ојачава имуни систем и делује благотворно на наш младалачки изглед. Ова лепа воћка такође побољшава кардиоваскуларни систем и дигестивно здравље.

Наравно нектарину узгајамо и из хранљивих разлога. Она је нискокалорично воће која уноси јако пуно здравља у нашу исхрану. На располагању нам је широк спектар моћних антиоксиданта, као и дијетских влакана. Екстремно висок садржај витамина представља право мало богатство за наше здравље. Исто тако велики извор калијума , фосфора, калцијума и магнезијума наћи ћемо у овој чудноватој воћки.

Садња нектарине
Идеално време за садњу нектарина је јесен. Пре садње потребно је добро припремити земљиште, између осталог и уношењем вештачког ђубрива у њу. Подразумева се наравно да смо пре тога набвили фино развијену садницу из расадника. Од саме сорте воћке зависи и размак у њеној садњи. Рупе у коју ћемо посадити наше саднице нема потребе да буде много велика, тек толико довољно да се корен лепо може раширити по земљи. Затим садницу око корена прекривамо земљом и добро је утабамо, како би садница стајала чврсто. На површину земље ставимо још мало ђубрива, након чега ћемо залити нашу лепу младу садницу. Поред ње треба да смо заболи неки ослонац који ће помоћи нектарини те прве године у развоју. После те године, већ добијамо могућност формирања првих бочних грана младе воћке.

Орезиванње нектарине

Дрво нектарине спремно је за резидбу уколико његове гране нису израсле до потребне висине. Тада је потребно скратити врх саднице, да би омогућили рађање нових пупа, из којих ћемо добити примарне гране, а убрзо након њих, обрадоваће нас и секундарне. Постоје и гране које су заиста прениско на стаблу и њих слободно можемо орезати до краја. То је летња резидба и тада реземо остале гране на два пупа. У зависности коју сорту смо посадили зависи и облик крошње, коју ћемо почети са формирањем у другој или трећој години њене вегетације.

Постоји и резидба коју обављамо у току зиме, најбоље у периоду од опадања листова па до пролећа. У колико имамо много садница резидбу свакако вршимо чим се крошња ослободи свог лишћа. Ово орезивање у стању мировања воћке никако се не врши док су велики мразеви или температура испод нуле. У случају да поседујемо мање садница можемо померити орезивање и док не прођу сви мразеви.

Болести и заштитита нектарина

Када је дошло време пораста плода тада се ближи и зриоба. Уколико су временски услови непогодни морамо уложити пажње и бриге како би заштитили плод. Уколико су кише обилније, постоји већа могућност за развијање пепелнице, а такође може доћи и до труљења и до оштећења плода. Постоје наравно и разне штеочине које могу нашкодити нашој садници. Најчешће болести нектарине су:

Трулеж плодова, а кривци за ову појаву су гљивице Монилина фруцтигена и Моналина лаџа. Када преносимо плодове или док их држимо складиштене негде с другим плодовима они се могу заразити овим гљивицама. Прво што ћемо приметити од симптома је округла мрка пега која је обавила велики део самог плода.
Коврџавост листа, ствара гљивица Тапхрина деформанс. Најчешће се ово дешава када су кишни пролећни дани. Уколико приметимо да је младо лишће на крошњи коврџа, пожути и отпадне знаћемо да је реч о овој гљивици. Уколико се не одреагује на време, биће касно када већ сво стабло воћке постане црвене боје.
Од штеточина треба се припазити од бресквиног мољца и бресквиног савијача. Како би се решили ових штеточина требамо брзо набавити Аффирм у пољоприведној апотеци. То је веома добар инсектоцид и пожељно је користити га до 350 г на 100 л. Инсектоцид Ацтара би требали користити 20 г на 100 л уколико бисмо приметили да се листови наше биљке увијају, тачније да се праве такозване лисне уши.

Прскање нектарине

У току године морамо да бисмо добили битку са биљним болестима који прете нектарини, морамо користити бакарне фунгоциде. То су све средства у основи од бакра или нек комбинација са бакром, па се користе у стању мировања. Уколико је зимско прскање у питању требамо направити два пут концентрованији раствор од оног на упутству.

Прскање би било идеално урадити крајем јесени и крајем зиме, у време када крену нови пупови да ничу. Овим начином покушавамо да сузбијемо потенцијал болести које зиму желе да презиме на нашем стаблу. Крај зиме може и да нас превари, па је најбоље урадити барем два прскања, без обзира на ниске температуре.

Када смо завршили са бакарним фунгоцидима, време је да пређемо на органске фунгоциде као што су Делан 700 ЊДГ, Додине С-65, Цхромодин ЊП или Дацонил 720 СЦ. Морамо обратити пажњу да их користимо пре кишних дана који долазе и обавезно у размацима од 10 до 14 дана. Ово прскање вршимо 1 до 3 пута према приложеном воћарском упутству које ћемо добити у пољопривредним апотекама или пољопривредним задругама.

Izvor:seoski poslovi

Узгој нектарина, сочног и здравог воћа