Temperatura zemljišta i vazduha je najčešće klimatski faktor koji ima odlučujuću ulogu u određivanju pogodnosti uslova za gajenje vinove loze. Visoke temperature obično prati niska vlažnost zemljišta i vazduha što može posebno biti štetno za vinovu lozu.

Ukoliko su visoke temperature vazduha praćene niskom vlažnošću zemljišta i vazduha, što je obično slučaj, i ako ovakvi uslovi potraju duže vremena, može doći do oštećenja pojedinih organa, a zatim i do uvenuća čokota.

Sa povećanjem temperature povećava se i intezitet fotosinteze, sa primetnim razlikama među sortama. Tako kod sorti kraćeg vegetacionog perioda intezitet fotosinteze raste do temperature 20 – 25°C kada dostiže maksimum, a potom nakon 30°C naglo pada, dok kod sorti sa dugim vegetacionim periodom intezitet fotosinteze dostiže maksimum na temperaturi 28 – 30°C , a naglo pada nakon 35°C. Najintezivnije disanje vinove loze odvija se na temperaturama od 30°C do 40°C.

Visoke temperature, naročito iznad 35 ili 40 stepeni, mogu izazvati trajne posledice na vinovoj lozi na sličan način kao i temperature ispod nule. Pri takvoj temperaturi lišće se kovrdža, gubi boju, suši se, žuti i opada. Tada dolazi do povećanja transpiracije, a kao posledica toga javlja se sagorevanja hlorofila. Oštećenja se mogu javiti  i na bobicama i to u početku u vidu ožegotina, a zatim dolazi do smežuravanja bobica usled gubitka vode i do njihovog potpunog propadanja.

Za početak rada korenovog sistema neophodne su temperature više od 10°C. Otuda se ova temperatura naziva biološkom nulom vinove loze. Idući ka severnoj zoni gajenja vinove loze, biološka nula ima vrednosti 7 – 10°C, a u južnoj zoni gajenja vrednosti su joj 10 – 12°C.

Neophodno je sprovesti adekvatne mere

Da bi se ublažile negativne posledice na rast i razvoj vinove loze, neophodno je održavanje zemljišta u stalno obrađenom stanju kako bi se sačuvala njegova vlažnost. Takođe, pravovremeno uklanjanje suvišnih lastara smanjuje transpiracionu površinu, a time i nepotreban gubitak vlage. U vreme velikih žega, pri temperaturama višim od 38°C, ne bi trebalo ulaziti u vinograd, niti primenjivati ampelotehničke i agrotehničke mere, a prvenstveno plitku obradu, tj. prašenje zemljišta. Oštre čestice zemljišta ili peska prilikom prašenja mogu da oštete pepeljak pokožice, a ako je oštećeno mesto izloženo suncu, brzo će se pojaviti ožegotine koje mogu biti i uzrok pojavi sive plesni.

Mera koja se svakako preporučuje je navodnjavanje čime se vinova loza obezbeđuje dovoljnim količinama vode. Na ovaj način će se ublažiti posledice visokih temperatura i omogućiti adekvatan rast i razvoj biljne vrste.

Agroinfo.rs

Visoke temperature i njihovo štetno dejstvo na vinovu lozu