Густа садња воћака дошла је као резултат интензивирања и повећања економичности воћних засада. Она подразумева воћке смањеног пораста, висине око 2 м, с одговарајућим обимом круне. Воћке смањеног пораста су основни услов густе садње.

Бројне су предности малих воћака у односу на воћке већих размера. Пре свега, воћке малог пораста имају боље осветљену круну јер сунчеви зраци лакше продиру у њену унутрашњост, док на великим воћкама унутрашње гране бивају засењене. Пошто мање воћке боље искоришћавају сунчеву енергију, оне су и продуктивније. Познато је да су формирање цветних пупољака, величина и квалитет плодова у непосредној вези са степеном осветљавања, што је од пресудног значаја за производњу воћа.

Стабла воћака малих димензија омогућавају садњу са мањим размаком, што значи већи број биљака по јединици површине, такозвани воћњаци густе садње. Овако повећан број воћака омогућава вишеструко повећање приноса у првим годинама родности. У каснијим годинама гајења принос по стаблу малих воћака је мањи, али укупан принос по хектару може бити већи, јер је већи број воћака.

Савремена производња захтева да воћке што раније ступе у период плодоношења, јер најскупљи период сваког засада је период његове неродности. Воћке мањих размера раније пророде те се период неродности своди на минимум. За илустрацију овога могу послужити резултати огледа добијени у Холандији са сортом јабука златни делишес на подлози М 9, са размаком садње 2,5 X 1,5 м. Воћњак је засађен у пролеће 1967. године, а остварени приноси кретали су се овако:

1968 (друга вегетација): 8 т/ха
1969 (трећа вегетација): 18 т/ха
1970 (четврта вегетација): 37 т/ха
1971 (пета вегетација): 48 т/ха
1972 (шеста вегетација): 51 т/ха
1973 (седма вегетација): 54 т/ха
1974 (осма вегетација): 59,5 т/ха

Резултати другог огледа, такође из Холандије, у старом засаду златног делишеса на подлози М 9, засађеног на растојању 4 џ 2 м, показују да се високи приноси задржавају и у касним годинама старости засада. Такав је овакав засад у осамнаестој години дао принос 45-50 т/ха, у двадесет другој години 50 т/ха, а у двадесет седмој-45-50 т /ха.

Воћке мале бујности усмеравају енергију (хранљиве материје) већим делом на производњу плодова, а мање на стварање дрвета. Код малих воћака се око 70% угљених хидрата троши на формирање плодова а код великих око 40%.

Из овога се може закључити да ако воћка више енергије троши на производњу дрвета, произвођач губи због повећаних трошкова резидбе, а и услед засењивања, јер оно утиче на квалитет и крупноћу плодова. Ако су малих димензија, трошкови резидбе, заштите и бербе плодова су неупоредиво мањи, што је веома значајноза веће плантажне засаде где постоји оскудица у људској радној снази. У ствари, воћке малог пораста треба да искључе употребу лествица за резидбу и бербу плодова.

Међутим густа садња може постати промашај ако услед бујног пораста дође до конкуренције између воћака пре него што оне уђу у период плодоношења, јер густа садња не значи и густ воћњак. Зато је веома важно питање: до које густине треба садити а да недостаци не превазиђу предности густе садње.
Према подацима огледа из Холандије и првих запажања код нас, најбољи резултати се могу очекивати при следећим размацима садње воћака:

ЈАБУКА НА М 9
а) за слабо бујне сорте 3,5 џ 1,25 м (2.270 воћака/ха)
б) за средње бујне сорте 3,5 џ 1,5 м (1.900 воћака/ха)
ц) за бујне сорте 3,5 џ 1,75 м (1.640 воћака/ха)

КРУШКА НА ДУЊИ
а) за слабо бујне сорте 4 џ 1,5 м (1.650 воћака/ха)
б) за бујне сорте 4 џ 2 м (1.125 воћака/ха)

Густа садња воћака се нарочито примењује за јабуку и крушку, а постоји интересовање да се воћњаци густе садње примене и за друге врсте воћака.

Засади густе садње јабука могу бити једнореди, двореди и вишереди. Једнореди засади су најбољи јер обједињују више предности: повећану производњу, високи проценат квалитетних плодова, боље осветљавање круне и лакше извођења радова. Недостаци засада са дуплим редовима уочавају се тек после неколико година постојања воћњака.

Према досадашњим искуствима, произилази да за густу садњу воћака најбоље одговара форма холандско вретено. Висина воћњака треба да је у корелацији са међуредним растојањем, односно да износи око 50% овог растојања. Правац редова воћњака густе садње треба да буде, као и код осталих система, север-југ, да би се обезбедило најбоље осветљавање.

Захваљујући напретку науке и новим технолошким поступцима, данас су могућности контроле пораста воћака знатно проширене, чиме је и омогућено практично увођење густе садње. Док се донедавно контрола пораста воћака сводила на избор одговарајућих подлога, данас су ове могућности проширене применом метода посредника, сората јабука типа спур, применом синтетичких фитохормона, зелене летње резидбе и другим.

Izvor:poljoprivrednisavetnik.com

Воћњаци густе садње