Свакодневно слушамо или размишљамо о здравијој храни, о односу корисног и штетног у третираним биљкама које су нам свакодневно на трпези. Онда нам на тренутак прође кроз главу идеја о биолошки произведеној храни, било да желимо да је гајимо, тргујемо њоме или користимо у исхрани своје породице. Код већине нас се прича о биолошкој, органској производњи ту и заврши.

Међутим није тако тешко производити храну коју нећемо морати да третирамо хемијским средствима, зато што неће бити ни инфицирана ни нападнута инсектима и штеточинама јер ћемо је бранити док је здрава.

Принцип гајења биљака на органски начин води рачуна о предострожности, превентиви и етици, али и сталној бризи о здрављу човека, биљке, животиње и природне средине, као и складан заједнички живот свих учесника у овом процесу. Огромна разлика је у циљевима органске и конвенционалне производње, јер за разлику од конвенционалне производње у органској није основни циљ продуктивност процеса и профит, већ је циљ да се не загађује животна средина, да се поштује природна еколошка равнотежа и да се користе одрживи извори енергије.

Управо на тај корак, на такву производњу су се одлучили Слађана и Дејан Ђурић из села Грабовац, у предграђу Трстеника, који се годинама баве пластеничком производњом у плодној моравској долини, и који никад не одустају. И после различитих недаћа и огромне штете у поплавама увек су изнова почињали производњу и увек први примењивали различита научна достигнућа у производњи. 

Ове године су одлучили да, „за пробу“ - како кажу, поставе клопке са предаторима у два своја пластеника и пропрате производњу, а након тога да овакав начин гајења прошире на целокупну производњу.

Предатори односно различите врсте „корисних буба" живе у малим кесицама и кутијицама које се називају клопке. Те кесице се распоређују широм пластеника и уништавају друге штеточине. Оваква заштита има широку примену код различитих врста салата и других повртарских биљака осим код прадајаза. Поред тога што убија и спречава ширење других инсеката штеточина, она је потпуно нешкодљива за саме биљке.

Њихова производња је смештена на 70 ари површине у више пластеника, и у овом тренутку на целој површини гаје парадајз и паприку, али се два пластеника разликују јер у њима није вршено никакво хемијско третирање.

На укупно 4 ара површине у ова два пластеника се гаји жута паприка, у типу шиље и бабура паприка, и у тим пластеницима су у појединачним кесицама и кутијама постављене две различите културе предатора на одређеном растојању једне од других и то је целокупна заштита.

Вредност ових својеврсних клопки за ова два пластеника је била у противвредности 150 евра и то је било за сада једино улагање у заштиту. Наравно спроводи се свакодневно проветравање, поливање ујутру и увече и прихрана, али од заштитних средстава нису користили ништа друго јер није ни било потрбе.

Ђурићи су изузетно задовољни и кажу да ће сигурно у следећој години да се потруде и да овакву заштиту обезбеде на целој површини под пластеницима, из више разлога, али како нам рече Слађана: „Нити ћемо ми да се трујемо док радимо у пластенику и производимо, нити ћете ви да се трујете кад једете и припремате поврће...“ У томе је суштина, да заиста треба свако у свом домену да води рачуна о околини, природној средини и свим чиниоцима у производњи.

Ђурићи још додају да имају стабилно тржиште, да сву робу дају на велико и да су задовољни ценом, као и да никада нису своју робу продавали на пијаци, јер некако њихово је да произведу и да се потруде да то што произведу буде квалитетно, свеже и здраво.

И биљке произведене органским путем треба нахранити и за те намене се користе искључиво природна, еколошка, органска и микробиолошка ђубрива, или природна минерална ђубрива, као и биолошке методе заштите биља и обраде земљишта, а терапијске и куративне методе се своде само на неопходне.

Органска производња има своје место у крајевима који се баве озбиљно туризмом, али је изузетно корисна за природну средину, као и за очување здравља купаца и произвођача.

Спроводити биолошку производњу поврћа у пластеничкој производњи је нешто лакше него у производњи на отвореном, зато што ту нема негативног утицаја фактора спољашње средине на гајене биљке, појава штеточина је сведена на минимум, и може да се реализује већи број турнуса током године, а свака биљка из различите групе гајења поседује различиту осетљивост на болести и штеточине.

 Agromedia.rs

Без хемије у пластеницима