Šta učiniti s baštenskim otpadom? Pretvorite ga u kompost i vratite ga dogodine prirodi kao đubrivo ili ga spalite, pošto pepelom može da se prihranjuje ukrasno bilje i voćke.

U kompost možete da stavite sve organske kućne otpatke, prihranjivanje kompostom čini tlo rastresitijim, a biljke zdravijim i otpornijim. U kompost ne smete dodavati đubre koje se ne razlaže - plastiku, kamen, staklo, deterdžente, ulja, otrove, stare lekove i sl. - niti korov sa koga se osipa seme ili bolesne biljke. Smete da stavite ostatke od čaja i kafe, ljuske jajeta, korov pre cvetanja, ostatke voća i povrća, vlažnu travu, lišće, kosu, perje, životinjski izmet, usitnjeno granje, pepeo, pa čak i vlažan papir. Na zemlju položite sloj lišća ili slame i na to 20 cm debeo sloj otpadaka. Zatim naspite 10 cm zemlje i tako slažite naizmenično. 

Kompost nemojte da odlažete u rupu iskopanu u zemlji, jer bez vazduha otpaci trunu i šire smrad. Otpatke koje privlače životinje pokrijte slojem zemlje. Travu dodajte u tankim slojevima da ne počne da truli. Kompostnu gomilu povremeno zalivajte mlakom vodom. Razvoj glista koje su vrlo važne za stvaranje humusa podstiču ljuske luka i talog od kafe. 

Posle mesec dana hrpu preokrenite da se provetri, ali ne po previše hladnom vremenu jer velike razlike u temperaturi štete bakterijama koje vode proces razgradnje. Tokom zrenja kompostnu gomilu treba okretati dva-tri puta. Da se hrpa ne bi ukiselila, dodajte kreč - na kvadratni metar komposta ide 10-15 kg kreča. Kompost zri od šest do 18 meseci, što zavisi od sastava. Teže se raspada piljevina, perje, kosti, drvenasti delovi biljaka, a raspadanje podstiču stajsko i mineralno đubrivo. Kada se završe procesi razgradnje organske materije, dobićete zreo i kvalitetan humus, kojim možete da đubrite vrt u svako doba godine bez bojazni da ćete pogrešiti u količini. Pre upotrebe kompost prosejte kroz grubo sito i posipajte po površini zemlje ili ga plitko ukopajte.

Izvor:blic.rs

Iskoristite opalo lišće i vratite ga prirodi