Cilj osnovnog đubrenja je da se unese neophodna količina hraniva potrebna za rast i razvoj voćaka, plodova i lisne mase.

Zasadi voća koji se nalaze u fazi intenzivnog rasta i razvoja voćaka, nazivaju se mladi voćnjaci. To je obično period od početka sađenja sadnica pa sve do momenta kada se razviju osnovne skeletne grane, sa karakteristikama predviđenog uzgojnog oblika. Kako bi se podstakao vegetacijski rast mlade zasade potrebno je redovno đubriti. Odgovarajuće đubrenje i pravilna primena agrotehnike, od presudnog su uticaja na tempo rasta i razvića biljaka. 

Adekvatna primena đubriva u mladim zasadima je dva do tri puta u toku jedne godine. Ona podrazumeva osnovno đubrenje i prihranu. Kod osnovnog đubrenja, koristi se hranivo sa manje azota a više fosfora i kalijuma, dok se kod prihranjivanja fokus više stavlja na azot. Osnovno đubrenje obavlja se na kraju vegetacije dok vreme rasturanja zavisi od procenta njegove rastvorljivosti, navodi se  u analizi objavljenoj od strane stručne službe PSSS. Od mineralnih hraniva, upotrebljavaju se različiti preparati, kao što su: NPK, formulacija 8-26-26;  NPK  10-30-20; NPK  5-20-30, NPK 7-20-30, NPK 8-16-24. Ove razmere uslovljene su koncentracijom i odnosom hranljivih materija u tlu, a po jednom stablu, preporučuje se dodavanje od 150  do 250 gr đubriva. 

Prihranjivanje se obično obavlja mineralnim đubrivima, na primer KAN, AN, SAN, UREA. Kada se radi o KAN-u, on ima skoro neutralnu pH reakciju pa je zato najčešće u upotrebi. Nasuprot njemu, UREA ima sposobnost da zakišeljava zemlju, što nije poželjna osobina, osim ako zemljište u zasadu nije jako bazno pa je potrebno ovim putem da se zakiseli.

KAN sadrži 27 % azota i dodaje se u količini od 100-120 gr po stablu.  UREA sadrži 46% azota i preporučene količine dodavanja su su 50-70 gr po stablu. Kod prihranjivanja mladog zasada azotom, treba nastojati da se doda veća količina hraniva voću koje se slabije razvija kako bi se čitav zasad ujednačeno razvijao.
Najzad, za vreme sušnog perioda ili usled nedostatka hraniva, pristupa se folijarnoj prihrani. Ovo se ostvaruje preko lista, pri čemu se dodaju makro i mikroelementi. Folijarno prihranjivanje može da se kombinuje sa zaštitom biljaka, pa se na taj način obave dve agrotehničke operacije istovremeno.

Izvor:agroklub.rs

Optimalno đubrenje mladih zasada voća