Šimširov plamenac je invazivna vrsta i zato je od neprocenjivog značaja povećanje svesti profesionalne i šire javnosti za očuvanje šimšira u proizvodnji, na javnim površinama, pejzažnoarhitektonskom nasleđu i u privatnim vrtovima, navodi se u saopštenju Uprave za zaštitu bilja.

Sada je vreme leta leptira, koji polažu jaja i postoji rizik da se aktivnim letom štetočina brzo raširi na nove lokalitete.

Zato skrećemo pažnju svima koji gaje šimšir ili se bave zaštitom ukrasnih biljaka da:

Orežu šimšir ako su već u proleće ili početkom jula primetili gusenice ili jači brst. Orezivanje je uklanjanje do 10 % prirasta iz tekuće vegetacije. Ako je došlo do golobrsta, onda se orezuje do dela grane gde je očuvana kora da bi iz uspavanih pupoljaka mogao ponovo da lista. Ako je živa ograda u pitanju, treba orezivanjem zadržati formu žive ograde;
Češće pregledaju biljke šimšira i ukoliko primete let leptira da se obavezno primene mere zaštite;
U vreme polaganja jaja preporučuju se preparati na bazi a.m. piriproksifen. Deluje na stadijum jajeta i mlade gusenice.
Ukoliko primetite mlade gusenice (prvog do trećeg stupnja), može da se primeni biološki preparat na bazi a.m. Bacillus thuringiensis var. kurstaki.
Ako kasno primetite pa su gusenice u starijem uzrastu i ako je brojnost gusenica značajno premašila prag štetnosti, treba primeniti preparat na bazi hlorantraniliprola, bifentrina, alfa-cipermetrina. U ekstremno jakim infestacijama u rasadniku može da se primeni preparat na bazi a.m. hlorpirifosa. Ako se ne primene mere zaštite može doći do golobrsta. Veliki je rizik da dođe do nepovratnih šteta i oštećenja kore. U tom slučaju ne bi mogao šimšir da se obnovi. 

Izvor:poljosfera.rs

Štetočina šimširov plamenac