Dok se čovečanstvo upinje da očuva prirodu i ekosistem, pojedinci poput Jadava Pajenga sade šume i za sobom ostavljaju neprocenjivo bogatstvo.

Jadav Pajeng, poznatiji kao 'Šumski čovek Indije' već 42 godine sadi drveće kako bi od erozije spasao ostrvo na kome živi. On je heroj koji uzgaja šumu površine 1360 hektara na ostrvu Madžuli na reci Bramaputra, u Asamu, saveznoj državi Indije.

Početak priče

Sa 20 godina, Pajeng je video stotine zmija kako nesrećno leže u rezervatu Madžuli, najvećem rečnom ostrvu na svetu. Zmije je odnela preplavljena reka. Usred velike erozije u suvom peščanom sprudu bez drveća, temperatura je u junu mesecu stalno rasla i zmije su na kraju uginule. 

- Ovaj nesrećni slučaj naveo me je na pomisao da bismo svi mogli u budućnosti doživeti istu sudbinu ako se ništa ne preduzme - rekao je starac Jadav, prenosi 'news18.com'.

Smešten na udaljenosti od 5 km, Pajeng se konsultovao sa plemenom Deori radi rešenja i zatražili su od njega da uzgaja bambus na ostrvu, a mladi Pajeng je krenuo sa 25 sadnica i posle toga se više nije zaustavio. Rodom iz plemena „Mising“ koje živi u šumama i uzgaja stoku radi prodaje mleka, Pajeng se bavio porodičnom trgovinom i nastavio je svoju šumsku misiju narednih godina. Kako je zeleni pokrivač rastao, jeleni, zečevi, ptice, nosorozi, tigrovi i oko 115 slonova posetili su ovo mesto 2008. godine, posle 30 godina. Njegove aktivnosti nisu bile poznate čak ni šumarskom odeljenju koje je posetilo ovu šumu 2008. godine nakon što su se meštani sela Aruna Čapori žalili da su im slonovi oštetili useve i kuće. Oficiri su bili zaprepašćeni videvši ovu gustu i bujnu šumu. Otprilike iste godine, kada su tigrovi ubili devet krava u lokalnim selima, seljani su u velikom broju stigli do tog područja da poseku drveće, okrivljujući šumu za nastali problem.

Međutim, Pajeng je ustao u odbranu šume rekavši da prvo moraju njega ubiti pre nego što poseku drveće. Meštani su se na kraju povukli bez oštećenja šume. Upitan da li slonovi i dalje uznemiravaju lokalno stanovništvo, Pajeng je rekao da je uzgojio dovoljno bambusa kojim se hrane divlje životinje, da imaju dovoljno hrane.

Godine 2012. Univerzitet Javaharlal Nehru pozvao ga je u svoj kampus, a nakon što je tri dana procenjivano njegovo znanje o divljini, Pajeng je dobio titulu „šumski čovek Indije“. Kasnije, tadašnji predsednik Indije, Abdul Kalam mu je dodelio novčanu nagradu u iznosu od 2,5 miliona rupija, a 2015 godine je odlikovan nagradom "Padma Shri", četvrtom najvišom civilnom počasti u zemlji.

Akcija koja traje 42 godine

Pajeng, koji je godinama pozivan na predavanja širom sveta, sada je zaposlio šest osoba kako bi se njegov projekat nastavio u njegovom odsustvu.

- Novac koji dobijem od nagrada i drugih projekata koristim za finansiranje ovih saradnika - rekao je Pajeng koji je od 2011. godine počeo uzgajati još jednu šumu na obližnjem ostrvu, ali posao ostaje nedovršen usred izbijanja pandemije koronavirusa. Kaže da želi da se šuma prostire na 2.000 hektara kako se slonovi i druge divlje životinje ne bi približavale ljudskim staništima.

Rodom iz Kokilamuha u Džorhatu, Pajeng je u ranom životu razvio sklonost prema biljkama dok je odlazio na studije u selo Nobinang Boligaon. Tamo je živeo dr Jadunat Baijpura, naučnik iz oblasti poljoprivrede koji je voleo da podučava decu o biljkama kroz praktično učenje. Kako je Pajeng počeo da sadi mladice različitih vrsta, on i njegov mentor su shvatili da ima prirodni dar, jer su sadnice koje je on zasadio brže rasle.

Pajeng objašnjavada naš opstanak zavisi od opstanka biljaka, a da su zemlje poput SAD -a najviše ometale prirodu, te da su svetske plantaže potrebne za suzbijanje klimatskih promena. Tvrdeći da broj stanovnika neprestano raste, ali raspoloživo zemljište ostaje isto, moramo zasaditi što je više moguće drveća kako bismo smanjili eroziju tla.

Preduzeo je i projekte plantaža u mnogim zemljama poput Francuske, Švajcarske, Bangladeša, Tajvana, arapskih zemalja. Sada je preduzeo projekat pošumljavanja u Meksiku gde će raditi sa lokalnim studentima narednih deset godina, po tri meseca godišnje.

Agroinfo.rs

ŠUMSKI ČOVEK INDIJE: Heroj koji 42 godine unazad sadi drveće oživljavajući prirodu