Nova studija pokazuje da je više od petine globalnog rasta proizvodnje hrane izgubljeno zbog klimatskih promena od 1960-ih godina, dok se procenjuje da 34 miliona ljudi živi na ivici gladi.

Klimatske promene koče proizvodnju hrane decenijama, a nova studija pokazuje da je oko 21% rasta poljoprivredne proizvodnje izgubljeno od 1960-ih. To je jednako gubitku u poslednjih sedam godina rasta produktivnosti, prema istraživanju koje je vodio Univerzitet Kornel objavljenom u časopisu 'Nature Climate Change’. Studiju je finansirala jedinica američkog Ministarstva poljoprivrede.

Do ovog otkrića se dolazi dok Svetski program hrane Ujedinjenih nacija upozorava na „katastrofu koja se nazire“ sa oko 34 miliona ljudi širom sveta na ivici gladi. Grupa koja je sprovodila istraživanja je navela klimatske promene kao glavni faktor koji doprinosi naglom povećanju gladi širom sveta. Inflacija hrane takođe raste, jer se poljoprivrednici suočavaju sa uticajem ekstremnih vremenskih prilika u vreme snažne potražnje.

Ovo je prva studija koja je proučavala kako su klimatske promene istorijski uticale na poljoprivrednu proizvodnju na globalnom nivou, koristeći ekonometriju i klimatske modele da bi se utvrdilo koliki je deo biljne i stočarske proizvodnje pogođen kada je u pitanju ukupna produktivnost.

Gubitak u produktivnosti se javlja čak i kad su milijarde uložene u poboljšanje poljoprivredne proizvodnje razvojem novog semena, sofisticirane poljoprivredne mehanizacije i drugog tehnološkog napretka.

- Iako je poljoprivreda globalno produktivnija, ta veća produktivnost u proseku ne dovodi do veće klimatske otpornosti - , rekao je Ariel Ortiz-Bobea, autor rada i vanredni profesor na Kornelovoj školi za primenjenu ekonomiju i menadžment.

Štete, kada je u pitanju rast produktivnosti, nisu ravnomerno raspoređene po regionima. Toplija, tj tropska područja su posebno pogođena i to važi za sve zemlje u kojima poljoprivreda čini veći udeo u ekonomiji. Bobea takođe upozorava da trenutna istraživanja poboljšanja proizvodnje možda neće dovoljno uzeti u obzir tempo klimatskih promena:

- Bojim se da se da proizvodnju sprovodimo ili pripremamo za klimu u kojoj smo sada, a ne za ono što će se dogoditi u narednih nekoliko decenija. -

Agroinfo.rs/aljazeera.com

Koliko klimatske promene zaista nanose štete proizvodnji hrane?