Banatski gološijan potiče od Erdeljskog gološijana, a kokoški ove rase najviše ima u Banatu, pa otuda i potiče njeno ime. Iz Erdelja je prvo doneta u okolinu Kikinde, a odatle se ova malobrojna populacija nastanila u kokošinjcima širom Srbije. Procenjuje se da danas u čitavoj zemlji ima svega nekoliko hiljada primeraka banatskog gološijana. Rase koja nosi neslavni status - ugrožena.

Banatski gološijan postoji u više boja perja. Izvorna boja je graorasta, ali je vrlo česta, crna, bela i jarebičasta boja. Glava mu je srednje veličine, duguljasta, na potiljku ima nešto malo perja, dok je ostali deo glave i vrata go. Vrat je crvene boje i bez perja do voljke, srednje je dužine, muskulozan, lako izvijen pri spoju sa glavom i nosi se uspravno, koža vrata je izrazito debela. Grudi su okrugle i široke, a leđa srednje dužine i širine, ravna i horizontalno se nose. Krila su snažna te može lakše da leti nego rase sličnog okvira koje se gaje kod nas.

Kokoške pronose sa 6-7 meseci. Petlovi su agresivni i temperametntni, sa dobrim nagonom za parenje. Banatski gološijan je rasa pogodna za gajenje u seoskom dvorištu na neograničenom prostoru. Dugo se tovi i masu za klanje postiže tek posle 3-4 meseca starosti kada su kokoške i petlovi u proseku teški 1500-1700 g.

Živahna je živina, skromna u ishrani, pokretna i vredna u traženju hrane. Otporna je na visoke i niske spoljašnje temperature vazduha, zadovoljava se skromnim uslovima smeštaja, neuslovnim živinarnicima sa malo opreme u njima. Pilići, iako su golog vrata veoma su otporni, sporo napreduju ali se lako odgajaju.

Izvor:zivinarstvo.com

Banatski GOLOŠIJAN: Evo po čemu se razlikuje od ostalih rasa kokošaka