Кљуцање перја, које често може да прерасте и у канибализам, представља значајан проблем у одгоју лаких носиља за производњу конзумних јаја. Тај проблем се појављује у свим системима, а у последње време је значајан код кокоши које се држе у подном систему.

С обзиром на то да ће доношењем нових закона држање носиља у подном систему бити све заступљеније, дајемо неколико објашњења и препорука о томе како препознати знаке канибализма и шта учинити како би се ова појава спречила.

Због чега је битно стање перја и покривеност перјем код носиља?

Кокоши се у току живота кљуцају и оштећују перје другим јединкама из различитих разлога. Оштећење перја и губитак телесног покривача су у сваком случају штетни. Прво, то је опасан знак да у јату може да избије канибализам који се може завршити и смрћу нападнуте јединке. Друго, свако оштећење телесног покривача доводи до губитка енергије, што значи да се део хране користи за одржавање телесне температуре и повећава се конверзија. Треће, птица трпи бол, повећава се стрес и осетљивост птица према болестима.

Кљуцање перја може бити узрок значајних финансијских губитака на фарми.

Кљуцање перја појављује се у различитом степену, а постоје и различите врсте кљуцања. Прво морате да одредите у којој мери је заправо кљуцање перја присутно на Вашој фарми и која је врста кљуцања у питању.

У томе Вам може помоћи следећа класификација:

1. Нежно кљуцање перја. Ово није опасно јер птица само нежно кљуцне другу птицу не наносећи јој при том озбиљно оштећење или повреду. Нападнута птица игнорише ово кљуцање, што значи да јој се не наноси бол. Опасно је само ако је ово кљуцање заправо индикатор проблема “у најави”.

2. Грубо кљуцање перја. Представља грубо кљуцање перја најчешће у пределу леђа и клоаке, које се завршава чупањем пера. Ишчупана пера често буду поједена. Нападнута птица бежи и склања се јер јој чупање перја наноси бол. Уколико се агресивно чупање перја настави, жртва се некада преда, остаје мирна и не бежи иако је изложена кљуцању.

3. Канибализам. Овакво кљуцање појављује се након грубог кљуцања, када се појаве гола места на кожи – без перја. Онда се кљуцање наставља и по кожи што изазива повреде, крварење, инфекције и може да доведе до смрти јединке.

4. Кљуцање око клоаке. Ово треба разликовати од канибализма иако се дешава у истој регији. Кљуцање око клоаке може да резултира “извлачењем” дела унутрашњих органа и јавља се и код добро оперјалих птица. Најчешће се јавља при проношењу.

5. Агресивно кљуцање. Ово кљуцање је усмерено на главу и врат друге птице. Иако често проузрокује оштећење, агрсивно кљуцање је мотивисано неким другим узроцима (пре свега агресивним понашањем) и није појава која спада у исту групу са кљуцањем у пределу леђа и репа.

Фокусирајте се прво на део тела који је угрожен:

– Ако је то регион врата и главе највероватније је у питању агресија или механичко оштећење. Агресивно кљуцање се јавља приликом борби, јурњаве и успостављања хијерархије. Ово није јако опасно. Механичко оштећење се појављује кад део опреме или објекта изазива механичко отпадање и оштећење перјa.

 – Ако је у питању регион леђа, репа и око клоаке, узроци могу бити следећи   

 *Неизбалансирана храна – нпр. недостатак есенцијалних аминокиселина или натријума
*Стрес
*Недостатак простора и могућности за чепркање
*Слабо коришћење испуста
*Болест

Шта учинити да се реши проблем?

Код јата где је проблем избио тешко се може постићи опоравак телесног покривача, али могуће је појаву зауставити и спречити даљу ескалацију.

Ако се ради о оштећењу перја на глави и врату која је настала због неадекватне опреме – проверите висину појилица и хранилица, посебно ако су хранилице са ланцем. Потрудите се да опрема добро функционише. Проверите величину и ивице отвора за излазак на испуст, као и свих површина где се живина провлачи.

Ако се ради о агресивном кљуцању, избегавајте да мешате групе у којима је већ успостављена хијерархија. Повећајте простор за чепркање, простор на верандама, око хранилица и појилица. Додајте хранилице и појилице, седала и гнезда. Обезбедите заклоне – места која су визуелно изолована од остатка објекта где се могу сакрити инфериорне птице.

Ако је губитак перја на леђима, прво проверите здравствено стање, проверите да ли постоји присуство паразита и проверите састав и квалитет хране. Повећајте простор и могућност за чепркање, додајте блокове за кљуцање, окачите пластичне канистере или бале сламе како би птице имале чиме да се забављају и шта да кљуцају. Одржавајте простирку, тако да буде растресита јер она стимулише птице да стално чепркају.

Ако је канибалзам већ избио, морате се потрудити да га зауставите, а код наредног јата можете од почетка предузети мере да до канибализма не дође. Тек код наредног јата имате шансу да од почетка примењујете превентивне мере које се односе на одгој јата, пресељење у објекте за ношење, навикавање на испуст, итд. Не смете заборавити да кокице после периода одгоја најчешће мењају средину и долазе у објекте за експлоатацију који имају приступ испусту.

Шта можете да урадите?

Потрудите се да услови у експлоатацији буду што сличнији онима у одгоју и да смањите стрес услед пресељења.

– Уједначите амбијенталне услове: Оставите у почетку исти светлосни програм на који су птице навикле. Покушајте да користите исти тип хтранилица и појилица као у одгоју. Ако то није могуће, обезбедите у објектима за одгој бар неколико додатних појилица које су исте као појилице у објектима за експлоатацију, како би се птице навикле. Ако је под у објектима за експлоатацију на више нивоа, обезбедите такве платформе и у објектима за одгој. Обезбедите барем седала да се птице навикну.

– Одмах омогућите птицама да користе простирку

Пустите кокице на испуст што пре, наравно ако дозвољавају временски услови. Што раније се птице навикну да излазе напоље, то је ризик од канибалзма мањи. Испуст у почетку може бити ограничен, док се кокоши не навикну. Ако почну да носе јаја на испусту, ограничите им време изласка само на поподневне сате.

2. Одржавајте испуст

– Познато је да је појава канибалзма веома ретка код птица који излазе на испуст и које се на њему комфорно осећају. Да би обезбедили нормално коришћење испуста, морате пре свега да обезбедите атрактивне и довољно широке отворе за излазак, да обезбедите природан заклон у виду дрвећа и жбуња, обезбедите вештачке надстрешнице на више места на испусту (посебно ако немате природно растиње). Одржавајте испуст и смањите блато и нечистоћу, обезбедите испуст од предатора.

3. Одржавајте простирку

– Сува, чиста и растресита простирка је основа за развој нормалног понашања, пре свега чепркања и купања у прашини. Недостатак могућности за чепркање важан је узрок појаве канибализма, па иако је простирку тешко одржавати, будите мотивисани управо чињеницом да тиме значајно смањујете могућност појаве кљуцања перја. Са негом простирке мора се започети још у периоду одгоја јер птице у раном узрасту стекну навику да чепркају по простирци. Ако ту навику не стекну, велика је вероватноћа да и у току експлоатације неће имати потребу да чепркају по простирци него да нападају и кљуцају друге птице.

У току експлоатације, такође се стално морати водити рачуна о томе да простирка буде чиста и рстресита и то регулисањем амбијенталних фактора, контролом појилица и заменом влажне простирке. Простирка се може с времена на време превртати, а може се додавати и нова, свежа простирка. Помаже и то да се око улазних отвора на спољашњој страни објекта поставе дашчице или решеткасте плоче како би се спречило уношење влаге и блата директно са испуста.

4. Исхрана

Треба имати у виду да постоји веза између квалитета и начина исхране и кљуцања перја.

Протеини.Храна која је дефицитарна у протеинима или неким аминокиселинама (нарочито у метионину) може довести до слабијег оперјавања.
Сирова влакна. Уочено је да је степен појаве канибализма мањи у јатима која су конзумирала храну са већим садржајем целулозе.
У исхрани је боље користити брашнасту храну, а не пелетирану.

5. Менаџмент

– Наџор јата. Правилан менаџмент и сталан наџор јата највише ће помоћи спречавању било какавих проблема, па и кљуцања перја. Јато се мора обилазити неколико пута дневно и том приликом пажљиво треба гледати понашање птица и стање у јату.
– Амбијентални услови. Посебно водити рачуна о вентилацији и светлу. Ваздух не сме бити влажан и загушљив јер то доприноси нервози у јату и повећава влажност простирке. Светло не сме да буде прејако, посебно треба избегавати пролазак јаког снопа светла у објекат јер он иритира птице и изазива кљуцање.

– Контрола паразита и ваши. Кокоши на испустима више су изложене паразитима и вашима што, поред тога што је лоше по здравље, појачава нервозу код птица. Контрола и сузбијање паразита мора се вршити редовно.

/živinarstvo.com

Кљуцање перја/канибализам