За извођење препеличијих пилића употребљавају се инкубатори исти као и за извођење живинских или фазанских пилића, па се често дешава да су заједно у инкубатору фазанска и препеличија јаја.

Инкубатори омогућавају да се у исто време насади велики број јаја, планира производња, капацитет просторије за смештај пилића, количина хране, радна снага и уговара продаја и пласман.
Јаја треба пажљиво сакупљати и чувати у проветреним просторијама пре него што се ставе у инкубаторе.

После недељу дана јаја се стављају у лнкубаторе у којима струји ваздух, јер је вентилација значајан фактор, исто као и температура и влажност. Препоручује се да се јаја стављају у инкубатор ујутро. Код стављања јаја у касете, затупасти врх треба да буде окренут нагоре. Најпогоднија су јаја, која су стара од 2 – 8 дана. Идеална температура за инкубацију износи 38, 5 °Ц са могућим одступањем од 37, 7 °Ц до 39 °Ц. Влажност треба да се одржава између. 84 и 86% за првих 14 дана инкубације.

Од тринаестог дана па све до изваљивања јаја влажност треба да износи 95%, то јест до тачке засићености, која се постиже на тај начин што се у инкубатор унесе мокар сунђер или крпа.

Инкубација траје од 16 до 17 дана. Померање у времену може да износи 48 сати, што зависи од температуре у инку – батору. Јаја у којима се чује ударање у ноћи 14. Дана, отварају се у току два следећа дана. Не треба помагати пилићима да изиђу из јајета, кад се чујуњихови ударци, јер ако не могу то сами да учине, значи да их треба одбацити.

Ако је низак проценат излежених пилића (60 – 70) у поређењу са великом плодношћу, може се то приписати неправилној исхрани.

Преглед и издвајање неоплођених јаја обавља се после 7 дана инкубације. У нормално гајеном матичном јату,. Коли – чина неоплођених јаја се креће од 15—19%…

Смештај инкубатора и њихов рад
Реч инкубатор долази од латинске речи „инцубатион“ што значи насађивање јаја.

Како инкубатор треба да обезбеди оптималне услове за развитак заметка, он треба да поседује следеће особине:
– одржавање одређеног степена топлоте потребног за развитак ембриона,
– обезбеђење потребног састава ваздуха, то јест потреб – ног кисеоника за дисање заметка,
– одржавање одређене влажности ваздуха,
– једноставна манипулација јајима.

Ове услове морају да испуњавају сви инкубатори и од њихове техничке усавршености зависи прецизност регули – сања топлоте, влажности и састава ваздуха.

Према величини инкубаторе делимо на:
1. Мале инкубаторе са капацитетом од 50 до 1. 000 јаја,
2. Средње инкубаторе са капацитетом од 1. 000 до 10. 000
јаја,
3. Велике инкубаторе са капацитетом од 10. 000 јаја и више.

После 13 дана инкубације, јаја се из инкубатора пребацују у ваљаонике. У просторији за време рада инкубатора тем – пература мора бити од 18—20 °Ц, а влажност око 75%. Ако је ваздух сув, на под ставити. Сунђер и често га квасити водом, како. Би се одржавала стална влажност. Могу се поставити и две велике посуде са водом испод стола на коме се налази инкубатор. Температура и влажност просторије прати се стално. Да би се препеличије пиле излегло, потребно је да у инкубатору температура буде 38 °Ц, а влажност 67 – 72%, а у ваљаонику 39, 5 °Ц са великом влажношћу..

Велики инкубатори имају уређај за вентилацију, тако да није потребно никакво проветравање. Једни и други инкубатори отварају се само у случају уношења и изношења касета са јајима. За време рада „Симплеџ“ инкубатора, јаја мењају положај окретањем ручице сваких 6 сати, а код инкубатора „Вицториа“, јаја се окрећу аутоматски сама сваки сат. Окретање јаја мора да се врши пажљиво, јер се непажљивим радом повећава број замрлих заметака. Приликом насађивања сваки се насад евидентира.

Насађивање јаја у инкубатор
Приликом насађивања препеличијих јаја треба водити рачуна о старости јаја. Узимајући у обзир старост јаја, треба насађивати јаја старости до недељу дана. Изузетак може бити на почетку сезоне носивости, када је мали број јаја, па се чека да се сакупи већи број, да би се могла насадити: Ова пракса би могла да се одбаци, јер је боље не насађивати, него насађивати стара јаја. Што се тиче боје, узимају се јаја са белом бојом, по којој су ситније тачке и шаре, лепом глатком и масном површином. Остале боје се одбацују. Нај – боља су јаја средње величине. Крупнија и ситнија јаја дају слабе разултате. Ситнија би могла још да се узму у обзир, док се крупнија јаја врло лоше легу.

Пошто су јаја одабрана, поређају се у касете и касете се стављају у инкубаторе. Преглед јаја врши се после 7 дана. Том приликом се одбацују неоплођена јаја. Јаја се тринаестог дана пребацују у ваљаонике (инкубатори за пиљење). После 17 дана у ваљаоницима се легу пилићи. Пилићи у ваљаоницима остају 24 часа. За то време они се осуше и могу се без бојазни да назебу, пребацити у топле батерије. Пилићи се пребацују у пластичним корпама на чије дно треба ставити грубо платно да се пилићи не би клизали и повредили. Извођење препелица у инкубаторима је релативно једноставна и проста ствар у односу на гајење и одгој пилића.

Izvor:seoski poslovi

Лежење јапанских препелица у инкубатору