Različita istraživanja pokazuju nove činjenice o životinjama, pa tako saznajemo da su pojedine vrste posebno inteligentne, da imaju razvijenu empatiju ili neverovatno poreklo.

Otkrivamo vam neverovatne činjenice o živini koje verovatno niste znali.

1. Živina vodi poreklo iz džungle i od dinosaurusa

Smatra se da je pripitomljena živina (lat. Gallus domesticus) podvrsta crvene ptice iz džungle, člana porodice fazana poreklom iz Azije. Genetske studije takođe su otkrile da su sive ptice iz džungle doprinele evoluciji živine. Iznenađujuće je da je poređenje hemijske strukture očuvanih proteina pronađenih u mekom tkivu kosti noge Tiranosaurus reksa pokazalo evolucionu vezu između ove vrste dinosaurusa i pripitomljene živine. Ovo daje više naklonosti teoriji da su ptice evoluirale od dinosaura.

2. Kokoške mogu pokazati empatiju

Kao i druge majke u životinjskom carstvu, kokoške su vrlo zaštitnički nastrojene prema svojim mladuncima. Istraživanje sprovedeno na Istraživačkoj grupi za dobrobit životinja i ponašanje na Univerzitetu u Bristolu, otkrilo je da pripitomljene kokoši pokazuju jasne fiziološke i ponašajne ​​reakcije kada su njihovi pilići čak i u nevolji. Tokom eksperimenta, kada su pilići bili izloženi blagoj opasnosti, broj otkucaja srca majki se povećao, a temperatura očiju smanjila. Kokoške su takođe promenile svoje ponašanje, postajući trenutno opreznije i pojačavajući svoje glasove prema svojim mladuncima. Ovi odgovori ukazuju na emocionalni odgovor kod životinja, pokazujući da su odrasle jedinke živine sposobne da pokažu barem jedan od bitnih atributa empatije - na njih utiče emocionalno stanje druge jedinke i one ovo stanje mogu da razumeju.

3. Živina može međusobno da se sporazumeva

Pilići su sposobni da izvode složene komunikacije unutar svog jata, sa nizom različitih vokalizacija koje imaju različita značenja. Do sada je identifikovano trideset različitih poziva, od poziva mladima, do „alarma“ i upozoravanja jednih na druge gde se hrana nalazi. Ove ptice takođe imaju različite pozive za uzbunu za određene vrste predatora, što omogućava ostalim članovima njihovog jata da predvide pretnju sa kojom se suočavaju i odluče na koji način će se ponašati. Još više iznenađuje činjenica da porodice kokošaka počinju međusobno da komuniciraju i pre nego što se pilići izlegnu. Majke kokoši „razgovaraju“ sa svojim jajima, često uz zvuk mrkljenja, a pilići su u stanju da „zavire“ natrag iz svojih nedirnutih ljuski.

4. Mogu da imaju snove

Kao i ostale ptice i sisari, i živina imaj REM fazu, ili „brzo kretanje očima“, fazu sna, za koju je poznato da označava sanjanje. Kod ptica se REM faza javlja samo nekoliko sekundi istovremeno, dok ljudi mogu ostati u ovoj fazi duže, u rasponu od nekoliko minuta do jednog sata. Međutim, kokoške (živina) takođe imaju fazu sna koju ljudi nemaju, koja je poznata kao USVS ili unihemisferni sporotalasni san. Tokom ove faze, samo polovina mozga se odmara, dok druga polovina ostaje budna. Zbog toga ćete možda videti piliće (živinu) koji povremeno spavaju sa jednim otvorenim i jednim zatvorenim okom. To je evolutivna adaptacija koja im omogućava da ostanu budni u slučaju prisustva predatora čak i kada dremuju.

5. Vakcina protiv gripa proizvodi se u oplođenim pilećim jajima

Najčešći način izrade vakcina protiv gripa je korišćenje tehnike proizvodnje na bazi jaja. Proizvodni proces uključuje ubrizgavanje virusa vakcine u oplođeno kokošje jaje i inkubaciju od nekoliko dana, što omogućava virusu da se replicira. Tečnost koja sadrži virus se tada ubire iz jajašaca, a proces proizvodnje ili inaktivira virus ili ga prečišćava da bi stvorio oslabljenu verziju virusa.

6. Kokoške mogu da biraju koji će petao biti otac njihovim pilićima

Kokoška se može pariti sa mnogo različitih mužjaka, ali ako posle parenja odluči da ne želi potomstvo određenog petla, može odlučiti da izbaci njegovu spermu. To se najčešće dešava kada je mužjak niži u redovima kljucanja i kada je na raspolaganju jači i pogodniji par.

7. Živinska jaja mogu biti različitih boja

Boja ljuske jajeta kokoške ima manje veze sa njenim zdravljem, a mnogo više sa njenom genetikom. Sva jaja su u početku bele boje, a na ona položena u nijansama, osim bele, se deponuju pigmenti dok jaja putuju kroz jajovod kokoši. Rasa kokoši će odrediti koju će boju jaja proizvesti. Na primer, kokoške Leghorn legu bela jaja, dok Orpington kokoške nose braon jaja, a Ameraukana proizvodi plava jaja. Olive Egger kokoške nose maslinasto zelena jaja.

8. Živina se može hipnotisati

Najčešći metod hipnotisanja živine je držanje glave uz zemlju i povlačenje linije štapom duž zemlje, počevši od kljuna ka spoljnoj strani kokoške. Ako se to uradi pravilno, ptica će nastaviti da zuri u liniju negde između 15 i 30 sekundi bez pomeranja. Naučnici ovaj fenomen nazivaju stanjem „tonične nepokretnosti“, što je prirodno stanje poluparalize u koju neke životinje ulaze kada se suoče sa pretnjom. Smatra se da je nastao kao odbrambeni mehanizam sličan „igranju mrtvih“.

Agroinfo.rs/thepoultrysite.com

NEVEROVATNE ČINJENICE: Mogu da sanjaju i potomci su DINOSAURUSA