Узгој ћурака је превасходно ради веома квалитетног меса, богатог протеинима.

Узгој ћурака је сличан узгоју пилића, али је захтевније. Ћурке су крупније од пилића, па се и за крупније ћуриће треба обезбедити више простора. Треба има 2-3 пута више подне површине. Треба више простора и за храњење и појење и под грејачем. На почетку раста ћурићи су осетљивији и отпорност стичу у доби од 8 седмица. Ћурићи лоше виде, па им треба јача светлост и осветљеност просторије треба бити уједначена. Мора их се научити да једу и пију. Једнодневним ћурићима мора се обезбедити температура 35-38 степени Ц.

Плашљиве су животиње, па се услед узнемирености гомилају што може узроковати губитке. Због брзог пораста потребна им је храна богата протеинима. Прве седмице треба им обезбедити храну са 28-30 % протеина. Обавезно је дрзати изузетну хигијену у објекту, а објекат за смештај једнодневних ћурића треба и дезинфиковати пре њиховог усељења. Након тога се по поду разастире чиста и, наравно, сува простирка. Затим се уноси чиста и дезинфикована опрема, а по могућности, извршити и фумигацију објекта (дезинфекција паром формалдехида). Просторију, дан раније, већ загрејати на оптималну температуру. Одгајање ћурића тражи редовну контролу. У првим данима редовно пратити ћуриће и тако одређивати прилагођеност условим држања.

Хранити их треба чешће, а са мањим количинама, а појилице треба одржавати чистима и да увек у њима има воде. Ћуркама је потребно дупло више воде него хране. Водити рачуна о простирци (чистоћи, сувоћи). Да би омогућили брз раст ћурића, исхрана мора бити са квалитетним смешама, најбоље набављеним у фабрикама сточне хране, јер су такве смеше специфично избалансиране. У интензивној производњи товне ћурке се хране са храном у облику пелета. Није пожељно давати им претежно брашнасту храну, јер она слабије одговара њиховом пробавном тракту.

Ако се пуштају у испуст, треба им направити надстрешницу, јер им смета јако сунце. Ако ће се хранити на отвореном, на паши, онда се смеша замењује постепено пашом (најбоље их је држати у прегонском систему испаше ), али и тада треба додавати зрнасте смеше. Треба пратити напредовање и осим храњења по вољи, по потреби, дати додатке исхрани. Иначе, треба их држати на отвореном само када је сунчано и топло време. Један хектар паше може користити 150-200 ћурки. Гајење на паши је рентабилно.

Врсте ћурака тј. расе су следеће: домаћа ћурка, широкопрсна бела ћурка, бронзаста ћурка, бела холандска ћурка, белтсвилска ћурка и норфолшка црна ћурка. Од ћурана најпознатији је пазински ћуран.

Парење ћурака се дешава у 28 седмици живота. Код вештачког осемењавања одвојено се држе ћурке и ћурани. Осемењавање ћурки се изводи сваких 7-10 дана. Лежање на јајима може бити на на два начина, када се под ћурку ставља 15-19 јаја или када се употребљава квочка и онда се ставља 9-11 јаја. Постоје и инкубатори за лежење јаја. Ћурка лежи на јајима око 28 дана. Најбоље време за лежење у сезонској производњи је пролеће.

За ношење јаја обично се праве колективна гнезда и то на један или два спрата, одигнута око 30 цм, стављају се и мале мердевине да би се ћурке лакше попеле. На једно гнездо иде 5-6 ћурака. Јаја се сакупљају редовно, свака два сата. Ћурке се у производњи користе 24 седмице, а клање се врши у доби од 56 седмица. У једном турнусу то је до 150 комада товних ћурки, а мозе се рачунати са два турнуса.

Исплативост је најбоље одредити рачуницом преко исхране: да се утови ћурка потребно је око 22 еура, а једна ћурка до тежине 12 кг или ћуран до тежине 16-18 кг поједе до 55 кг хране. Продаја је најчешће индивидуална. Клање се обавља сезонски, а највише потразње је крајем године када су празници.

Izvor:seoski poslov

Узгој товних ћурака