Čupava grmača je vrsta jestivih gljiva,koju možemo naći u gustim grmovima, na panju i okolo njega, često se može naći u korenju,kao parazit na listopadnom drveću. Voli topla, sunčana staništa.

Klobuk ove gljive iznosi od 4 do 15 cm, u svim fazama je ispupčen (nije nikad pljosnat), uvek sa zaobljenom središnjom izbočinom. Po tom izbočenom temenu, a često i šire je suva, hrapava kožica raspucana na sitnije krljušti i na krupnija polja tako da na površinu proviruje belo meso. Kraj klobuka nije urezan. Klobuk mu je boje meda, žutosmeđ do crvenkastosmeđ.

Stručak je veličine od 6-10 cm, valjkast, tek se u dnu korenasto sužuje. Stručak im je gladak, bez brazda, go, samo ponekad pri vrhu sa sitnim smećkastožutim pahuljicama, a u dnu s nekoliko vlakanaca.

Meso grmače je tanka, elastična, ali meka u ustima, bela u debljem delu šešira i bela u gornjem delu, na drugom mestu impregnirana smeđom bojom. Ukus je blag, posebno posle dužeg žvakanja; miris prijatno osvežavajući, ali slab.

Dobra jestiva gljiva, pogotovo za supu, kuvanje i kiseljenje. Ima odličan ukus ukoliko se dobro skuva (najmanje 15 minuta). U suprotnom može da izazove veoma neprijatne bolove u stomaku. Ne bi se trebala jesti u velikim količinama.

SLIČNE VRSTE

Mnogo se brka s puzama, Armillariella mellea, koje zaista liče, ali se lako razlikuju po tome što nema ni traga prstenu na stručku. Od otrovnih sumporača razlikuje se po svojim u osnovi belim listovima i belom otrusinom, te po blagom ukusu mesa. Nikako ih ne smete pomešati sa nekim otrovnim gljivama narandžaste boje.

Izvor:pcelica.co.rs

Grmača (Clitocybe tabescens) gljiva