Узгој шампињона: Оптимална температура најбитнији фактор

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Узгој шампињона последњих година значајно је унапређен на основу примене научних знања и технолошких иновација. У нашој земљи потенцијала за напредовање, осавремењивање и усавршавање производње шампињона свакако има. Уколико се одлучите за узгој шампињона морате знати све о просторијама у којима се ове гљиве узгајају.

Гајење печурака није нимало једноставан процес. За правилан раст шампињона и добар принос, неопходно је одабрати праву просторију за њихово гајење. Наравно, поред овога, најбитније је да у тој просторији постоје оптимални услови у којима ће шампињони расти од самог почетка узгоја па све до бербе.

За производњу шампињона у кућним условима погодне су најчешће мрачне и влажне просторије, које се тешко могу употребити на други начин. Таква просторија је, на пример, подрум.

Савремена производња шампињона подразумева изградњу мањих или већих хала и тунела који морају бити изграђени по важећим стандардима и задовољавати оптималне услове за узгој ових гљива. Производне просторије увек морају бити чисте, са могућношћу проветравања. Најважнији услов за добар принос шампињона јесте температура.

Оптимална температура за узгој шампињона


Шампињони током своје животне активности у различитим фазама развоја захтевају различиту температуру и на њу су јако осетљиви. Због овога, неопходно је да просторија или хала у којој узгајате шампињоне садржи уређаје за грејање и хлађење ваздуха, као и регулатор температуре.

Током читавог циклуса узгоја шампињона, поред температуре ваздуха морате водити рачуна и о температури супстрата. Уколико температура супстрата у било код тренутку пређе 30 степени, неопходно је што пре расхладити производну халу или тунел, јер температура преко 30 степени може уништити мицелије.

Раст шампињона почиње фазом када мицелиј прораста кроз компост и покривни слој. Оптимална температура у овој фази и у време формирања плодоносних тела јесте између 15 и 17 степени.

Оптималана температура просторије за узгој шампињона током фазе развоја мицелије јесте око 25 степени.

Мицелије шампињона за 8 до 10 дана прорасту покривку, а након тога потребно је снизити температуру за 5 до 7 степени.

Виша температура у производњој просторији убрзаће раст гљива, али ће утицати и на смањење квалитета печурака.

У самом супстрату температура за време трајања бербе шампињона обично је од 15 до 17 степени. Уколико је температура током времена бербе, која траје око 45 дана, виша може се догодити да се дршке печурака издуже. Са друге стране, уколико је време пораста температура нижа од 15 степени, време пораста се продужава, али ће и шампињони бити квалитетнији.

Обрани шампињони чувају се на температури око 2 степена.

 

Влага, светлост и квалитет ваздуха


Поред температуре неопходно је одржавати и оптималну влажност производњих просторија. Релативна влажност ваздуха у халама и тунелима за производњу шампињона треба да буде између 85 и 95 %.

Током читавог производног процеса неопходно је присуство свежег кисеоника, па је неопходно омогућити редовно проветравање током свих фаза раста шампињона. Присуство угљен-диоксида негативно утиче на раст и развој гљива, и његова концентрација у ваздуху не сме бити већа од 0,5%.

Директна светлост не утиче негативно на раст шампињона, али може изазвати исушивање производних површина, али и промену боје плодишта и убрзати развој узрочника болести и штеточина, што значајно утиче на квалитет плода.

Izvor: agromedia.rs

Узгој шампињона: Оптимална температура најбитнији фактор

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Iako ih nije bilo jedno vreme, sada je ponuda velika i nema opravdanja za cenu

Susreti gljivara na Fruškoj gori, tradicionalna manifestacija, održaće se po 18. put, a druženje je zakazano za 24. oktobar 2021. godine s početkom u 11 časova.

Gljive bi u budućnosti mogle da nađu mnogo širu primenu od one koju danas poznajemo. U nastavku pročitajte za šta se one sve mogu koristiti i pri tome čuvati životnu sredinu.

Navikli smo da slušamo o namirnicama koje su zamena za pravo meso, med, pa i mleko koje se može dobiti iz soje. Sada se govori o jednom novom načinu koji podrazumeva korišćenje gljiva u proizvodnji mlečnih proizvoda.

Jedna od najvećih grešaka koje su biolozi napravili u prošlosti bila je stavljanje biljaka i gljiva u istu klasifikaciju. Gljive se po mnogo čemu razlikuju od biljaka, čak i po svojim osnovnim karakteristikama.

Arišev trud ili agaricus je od davnina predmet ruskog izvoza. Danas Rusija još uvek izvozi do 20 tona ariševa truda ili agaricusa godišnje, a jedan od glavnih kupaca je Japan.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета