НЕГА И ОДРЖАВАЊЕ ШИМШИРА

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Шимшир (Буxус сп.) своју популарност дугује традицији и вишеструким могућностима примјене у хортикултури. Зимзелени жбун ситног листа и јако спорог раста. Дуговјечна биљка и не много захтјевна за одржавање. Сам облик листа и густина дају му могућност великог спектра орезивања самим тим и облика.

Може се користити као самостална биљка или у комбинацији с другим биљкама, за одјељивање појединих површина у врту, разних отворених простора и стаза, за формирање разних облика (топиари), незаобилазан је за ниске ограде и бордуре, као жива ограда. Данас је познато око 30 врста шимшира. Ниски шимшир – Буxус мицропхyлла расте до 1 метар висине. Најпознатија врста ниског шимшира - Цомпацта нарасте око 30 цм висине. Буxус семпервиренс који се најчешће користи за обрубе, нарасте од 1,5 до 3 метра висине, мада неки примјерци достижу и до 5 метара. Добро подноси мраз и сушу, дубоку засјену, али и пуну освијетљеност. Иако нема цвијета, има предивно зимзелено лишће које је јајасто и није веће од 2цм.

Тло и садња

Иако је прилагодљив разним условима станишта, најбоље је садити га у добро дренирана тла. Велика влага може проузроковати оштећења, па чак и увенуће биљака. Никада га немојте садити на мјестима гдје је тло стално влажно. Добро успијева на сунчаним, али и на сјеновитим положајима. Рупа би требала бити два пута већа од самог коријена, али не и предубока. Биљке садимо до оне дубине до које су биле посађене у расаднику или у посуди. Шимсир се код садње за живу ограду сади на размаку од пола метра. Предубока садња може узроковати пропадање биљке.

Резидба

У првих неколико година пожељно је спроводити редовну резидбу како би се постигла добра разгранатост. Код резидбе се треба држати правила које важи и за остале живе ограде - биљке се увијек орезују тако да у попречном пресјеку имају облик трапеза. То значи да ће биљка при земљи бити нешто шира него на врху. На овај начин се осигурава равномјерна освијетљеност свих дјелова па ће биљке бити пуније и зеленије. Одрасла биљка се орезује неколико пута годишње. Зависно од сложености облика зависи и број орезивања. Идеално вријеме за орезивање је април-мај, када почне вегетација. Веома добро подноси орезивање, али немојте претјеривати. Дозвољено је орезивање и у јесен, али опрезно, и обавезно током облачног дана, јер шимшир не воли превише сунца.

Размножавање

Размножавање је најбоље спроводити резницама. Резнице се узимају средином љета са добро оформљених биљака. Најоптималнија је резница од око 10-15 цм дужине, стара око двије године. Са резница је обавезно уклонити листове са доње стране након чега их је потребно забости у земљу до пола. Када све резнице посадите у жардињеру или саксију, потребно је добро их залити (могу се одмах и прихранити са ђубривом богатим фосфором, како би се боље укоријениле – Фертицаре 15-30-15) и прекријте прозирном фолијом. Ако се редовно орошавају и прозрачују, резнице би требало да пусте корење за три до четири месеца. Када развију листове и пусте корење, младице пресадите у веће саксије или на мјесто на ком сте планирали садњу. За боље ожиљавање, у нашим објектима можете наћи хормоне који су намијењени у ту сврху (Рхизопон И, ИИ, ИИИ).

Прихрана

Да би биљке биле пуније и зеленије, редовно одржавање резидбом, заливање и прихрана су неопходни. Током године шимшир треба једном до два пута прихранити. Први пут се прихрањује у прољеће, а други пут крајем јуна или у јулу. Честом резидбом одстрањујемо велики дио лисне масе и стога је прихрана обавезна. Могу се користити различите прихране, од којих из нашег асортимана издвајамо: специјално ђубриво за украсне биљке – Плантелла, НПК 15-15-15, Славол, …

Болести

Шимшир нападају разни инсекти, прије свега биљне ваши. Препоручује се да се због лишћа осјетљивог на хемију, паразити уклањају физички-прскањем водом. Могу се користити и неки блажи инсектициди, као што су: Цонфидор (5мл-20л воде), Аппацхе (1гр-5л воде), Цалyпсо (5мл-30л воде), Моспилан (2,5гр- 10л воде), Ацтара (2гр-10л воде)... У случају гљивичних обољења препоручује се прскање блажим раствором плавог камена. За додатне савјете обратите се стручној служби Вртних центара "КАЛИА".

kalia.co.me

НЕГА И ОДРЖАВАЊЕ ШИМШИРА

Komentari

mns69288rtjuny RDZlsj6 2v7y yESJvAx

mis69288utr cTtr8cA tmqq HXxnXNX

mps69288utr bHqzC8N Flgg RW0kPWE

  • Od theli
  • 2021-01-13 02:47:59

Hi, this is Jenny. I am sending you my intimate photos as I promised. https://tinyurl.com/y35jz8rk

mns572248utr iA5hxSP UqPg n90zvk1

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Meikleour Beech Hedges drži svetski rekord kao najviša i najduža živa ograda na svetu.

Šimširov plamenac je invazivna vrsta i zato je od neprocenjivog značaja povećanje svesti profesionalne i šire javnosti za očuvanje šimšira u proizvodnji, na javnim površinama, pejzažnoarhitektonskom nasleđu i u privatnim vrtovima, navodi se u saopštenju Uprave za zaštitu bilja.

Bez obzira da li se radi o listopadnom drveću ili zimzelenom lišćarskom i četinarskom drveću: svaka živa ograda treba negu

Odabir vrste grma ili drveta za formiranje žive ograde u dvorištu zavisi pre svega od zahteva koji su u pogledu osobina žive ograde postvljeni

Zimzeleni žbun u osnovi tamno-zelenih listova koji na proleće izlaze jarko crveni sa belim obodom. Kasnije listovi postaju šareni sa belim i roze šarama na tamno zelenoj podlozi.

U pitanju je žbun, odnosno živa ograda.Idealna je za vikendaše koji žele da od svojih parcela naprave prave male zelene oaze i da svom kutku daju lični pečat.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета