Пореклом је са Далеког истока, где и природно расте. Може да се нађе и на обалама истока Северне Америке. Данас је широко распрострањена јер се користи у флористици и пејзажном обликовању као украсна биљка. Највећи комерцијални значај има кинеска (Њистериа синенсис) и јапанска глицинија (Њистериа флорибунда).

Глицинија (Њистериа синенсис) је врста из рода Њистериа који представља дрвенасте пењачице из породице махунарки/легуминоза (Фабацеае). Ради се о веома декоративној, али и медоносној врсти. Ова биљка нарасте и до 20 метара у висину стварајући јако густу крошњу. Има сложене листове, непарно перасте, састављене од 10 - 20 листића. Најупечатљивији су њени цветови, који су љубичасте боје, љубичасто плаве или беле. Каракеристични су по томе што висе на грозодвима, дугачким чак и до 80цм. Цвета у мају и њени цветови привлаче пчеле. Плод је махуна и садржи пуно семенки.

Пореклом је са Далеког истока, где и природно расте. Може да се нађе и на обалама истока Северне Америке. Данас је широко распрострањена јер се користи у флористици и пејзажном обликовању, као украсна биљка, као посебан примерак за покривање неких неугледних зидова и сл. Род Њистериа обухвата десетак врста, а највећи комерцијални значај имају кинеска (Њистериа синенсис) и јапанска глицинија (Њистериа флорибунда).

Узгој глициније
Ова биљка тражи песковито земљиште. Не одговарају јој кречњачка тла па је веома хелиофитна. Отпорна је на мраз и на хладне температуре. Како припада породици Фабацеае, на корену се налазе бактерије које фиксирају азот у тлу. Може да се размножава генеративно и вегетативно. Вегетативно размножавање је резницама, које узимамо лети. Такође, глицинија може да се калеми и то техником "на исечак" и "под кору"

Када, како и зашто орезивати глицинију?
Глицинија се орезује почетком марта у домаћим климатским условима. Пожељно је да се орезује сваке године како би добили обилно цветање. Код садње није потребно орезивање, осим уклањања преслабих избоја које је неопходно уклонити. Битно је напоменути, да, код садње, било би добро одмах привезати изданке за наслон/потпору.

Глицинија се орезује почетком марта. Пожељно је да се орезује сваке године како би добили обилно цветање.

Зимска резидба обавља се на начин да у марту, пре буђења вегетације, треба скратити до половине укупног раста прошлогодишње избоје. Потребно је оставити до пет пупољака. Ако приметимо да се у крошњи налази прекобројно избојака, неке треба одрезати, као и оне који се лоше развијају. При том, требало би вршити селекцију и одрезати оне који се налазе у средини крошње и који се налазе у најгушћем делу крошње. Такође, измрзле, оболеле или оштећене, требало би свакако одстранити. Уколико се појаве ниско избојци, њих такође требамо одрезати. Код већих резова, пожељна је употреба калемарског воска. Рез би требало да се направи јако оштрим маказама и под мањим углом.

Када је глицинија добро развијена, годишња резидба није потребна, једино ако из године у годину опада цветање.

Ова ароматична биљка специфична је по томе што ствара гране великог пречника. Након неколико година оне постају довољно јаке па могу бити без наслона. Али тада говоримо о глицинији у облику стабла. То постижемо тако што првих година међусобно помешамо избоје глициније и подупремо је чврстим, али привременим наслоном. Оставимо је да расте до жељене висине па одстранимо младе изданке који се јављају ниско. Када је глицинија досегла жељену висину, одрежемо све високе избоје изнад трећег пупољка. Таква резидба је, у случају стабла, потребна сваке године.

Калемљење глициније
Уколико смо запазили неке пожељне карактеристике код неких стабала глициније, неку особину пожељнију од оне друге, можемо за своје потребе размножити и произвести садни материјал биљке идентичних особина, које смо уочили као нама комерцијално занимљиве.

Према томе, глицинију калемимо да би добили биљку која цвета као жељена врста. Калемљење се обавља у истом месецу као и резидба. У хладнијим пределима, могуће је и у априлу обавити ове радове.

Као подлогу користимо глицинију (Њистериа синенсис) стару две године која је засађена у вашој башти најмање годину дана. Као племку (калем - гранчицу), користимо део избојка који има један или два пупољка. Обавезно треба да се пази да пречник подлоге буде већи од пречника племке.

Калемљење глициније обавља се у истом месецу као и резидба. У хладнијим пределима могуће је обавити и у априлу.

Племку узимамо тако да одсечемо са жељеног стабла глициније један избој који има један или два пупољка. Режемо га од основе укосо, тако да се доњи пупољак нађе у средини. То би требало да се уради у тренутку калемљења.

Подлогу припремамо такође у марту или априлу, на начин да је одрежемо на висини од неколико центиметара од пода. Требало би да се очисти мокром крпом, да би се одстранили трагови земље и осталих непожељних примеса. Ножем направимо усек на подлози, који одговара димензијама и облику припремљене калем - гранчице.

Спајање обављамо тако да калем - гранчицу ставимо у усечени део на подлози на начин да су пупољци окренути према горе. То је најчешћа грешка код калемљења јер баштовани понекад окрену калем - гранчицу тако да пупољци буду окренути према доле. Такође, треба припазити да коре подлоге и племке буду у блиском контакту.

Након спајања, потребно је завезати са калемарским конопцем све заједно, стежући полако. Обавезно треба намазати све воском за калемљење при том пазећи да не покријемо доњи пупољак.

Калемљење је успешно кад приметимо да је племка диференцирала избојак.

Izvor:agroklub.rs

Крај зиме идеалан је за зимску резидбу и калемљење глициније