Зову не нападају економске значајне штеточине и болести, па је погодна за еколошку производњу.

Зова (Самбуцус нигра) најчешће расте као самоникла култура, али се може узгајати и као култивисана. Размножава се садницама из старијих грана и резницама из млађих грана, али се може размножавати и из семена.

Није добра као преткултура другим биљкама, јер исцрпљује оранични слој земљишта, али се може успешно узгајати након свих ораничних култура, попут стрних житарица и махунарки. Садња се препоручује у рано пролеће или почетком јесени, са унапред припремљеним садницама.

Отпорна биљка
Животни век самоникле зове је 40 година, а узгојене тек око 20. Успева у подручјима са просечном месечном температуром у октобу 7°Ц - 15°Ц. Плодови узгојене зове обично не дозревају изнад 700 м.

Зова је отпорна на ниске температуре, а у стању мировања може да издржи и на -29 °Ц. Не сметају јој пролећни мразеви, јер цвета доста касно, али захтева пуно влаге, па је најбоље да се узгаја у подручјима са више од 700 мм падавина. Она је прилагодљива биљка, али највише јој одговарају лакша, плодна земљишта богата азотом и благо киселе до неутралне реакције (пХ од 5,5 до 7,0). Не одговарају јој мочварна земљишта и она сиромашна кисеоником.

Припрема земљишта
Корен зове продире 10 цм -20 цм дубоко у земљу, па орање треба обавити на 40 цм током августа и потом оставити да се слегне. Пре садње треба потањирати. Како је зова вишегодишња култура, обавезно треба контролисати плодност земљишта. Зова добро подноси органска ђубрива, па их треба примењивати кад год је то могуће.
Када је реч о еколошкој производњи, важно је обавити орање на дубини 30 цм - 40 цм, па је пожељно направити подривање. Број садница по јединици површине зависи од узгојног облика, бујности сорте, механизацији и еколошких услова узгоја. Најчешће се у облику стабла сади у размацима од 5 џ 4 м до 6 џ 5 м, а у узгоју у облику грма размак је унутар реда 2,5 м до 3,5 м.

Првих неколико година узгоја, земљиште треба плитко обрађивати како би се сачувала влажност и земља одржавала чистом од корова. У подручјима са више падавина, међуредни простор се може затравити. Траву треба редовно косити и након тога оставити на површини. У сушним подручјима треба редовно и плитко обрађивати међуредни простор.

Размножавање
Ако размножавамо зову из садница, у фебруару је потребно да одсечемо старије гране, а за узгој из резница потребно је одрезати у марту млађе гранчице. Гране или гранчице потребно је одрезати на 20-30 цм дужине и посадити их у унапред припремљено земљиште у врту, тако да изнад површине вири по једно до два окца, из којих ће избити пупољак. У раздобљу од пролећа до јесени, биљка ће развити корен, стабљику и лист, па је тада потребно младу биљчицу пресадити на жељено место на размак 1 м - 1,5 м.

Обликовање стабла
Стабло треба обликовати већ у првој години узгоја, што значи да избоје, који ће чинити основу крошње, треба скратити на два интернодија. Развијати треба највише 4-6 младица. Све остале младице, посебно оне које избијају из дебла, треба одстранити чим нарасту 10 цм - 15 цм. У пролеће следеће године скраћују се врхови остављених избоја за 20% и одстрањују новонастали избоји из прве вегетације.

Током друге вегетације на исти начин треба узгојити нових 4-7 младица. На почетку треће године узгоја, одстрањују се сви избоји који су родили претходних година, а остављају се само нови (једногодишњи), који су се развили на двогодишњим гранама. Гране иза избоја треба одрезати. Само понекад, када нема довољно једногодишњих избоја, треба оставити и двогодишње гране.

У трећој години па на даље почиње редовна резидба, при чему треба пазити да се не остави превише избоја, јер може опасти квалитет плодова због слабе осветљености и појаве гљивичних болести.
Брање листова, цветова, коре
Млади листови зове и њени избоји беру се у априлу и мају, а цветови и плодови током јуна и јула након цветања и зрења, док се кора узима од фебруара па све до новембра.

Цветање траје од јуна до августа, а најквалитетнија берба је она прва. Цветове је препоручљиво брати са дршкама током сунчаних и топлих дана (маказама), односно док су делимично расцвали, јер се у пуном цветању може догодити да се осипају и опадају приликом бербе. Суше се природно или у сушарама, а након сушења се пропуштају кроз ваљке, којима се одваја петељка од цвета. Такви цветови спремни су за даљу прераду.

Брање плодова
Плодови се беру у септембру, када постану тамноплаве боје. Незрели плодови (зелени) се не смеју брати, јер садрже отровни гликозид самбунигрин. Пре прераде, од плодова се морају одвојити петељке, јер оне такођее садрже самбунигрин и горке материје.

Стабло зове роди већ друге године након садње и рађа редовно сваке године са просечно 20 кг - 30 кг плодова по биљци.

Болести зове
Зову не нападају економске значајне штеточине и болести, па је погодна за еколошку производњу. Поједине биљке нападају лисне ваши, а забележено је 20 врста птица које се хране плодовима зове. Опасна може бити и црвена копривина гриња.

Izvor: agromedija.rs

Узгој зове на еколошки начин