Данас у свету све је више малих затворених ограђених ловишта, односно интензивних, пољоприродних узгајалишта дивљих свиња. Основ за успешно газдовање дивљом свињом у таквим ловиштима лежи у правилној рентабилној исхрани и заштити.

Од исхране зависи прираст, здравствено стање фонда дивљачи и на крају економичност газодовања коју ловна газдинства реализују, продајом меса и ловно турустичким острелом.
Исхрана дивљих свиња у ограђеним ловиштима је врло сложена са наглашеним периодинчним одступањима у погледу састава, количине и квалитета хранива а све у вези са потребама различитих приплодних категорија дивљачи.

С тим у вези решили смо да обрадимо две важне теме:

-Исхрана дивљих свиња у природи

- Наука о исхрани дивљих свиња

По питању исхране дивљих свиња у природи, извршена су врло значајна истраживања. Нарочито су у томе предњачили на институту Еберсвалде по руководством Бридермана. Иста су вршена по методу анализе садржаја желудца, урина, измета, и директним посматрањем исхране дивљих свиња у природи. Неки од истраживача као што је Лебедева –Белорусија користили су друге методе успитивања исхране као што је „Метод пробних огледних површина“.

Притом су многи истраживачи констатовали да је дивља свиња биљојед јер јер у просеку око 90% хране коју користи је биљног а око 10 % је анималног порекла. Поједини истраживачи су забележили да у појединим случајевима, да учешће анималне хране значајно преовладава па чак и до 88 %.

Из тога произилази да дивља свиња као велики сисар са својим широким спектром исхране заузима значајно место у еколошком ланцу исхране, великим хранидбеним могућностима тј чињеницим да користи храну биљног и животињског порекла коју налазе на земљи па затим ровањем у земљи у води, по барама итд. Дивља свиња користи хранива која су за многе друге животиње практично недоступна, тако да практично нема озбиљније конкуренције кад је у питању понуда појединих хранива у природи.

По начину истаживања исхране у слободном ловишту и систематизовању добијених података који се у директној вези са редовном годишњом репродукцијом дивљих свиња, издвајају се радови Бридермана са Еберсвалде Института.

После вишедецениских испитивања дошли су до сазнања, коју храну дивље свиње користе у слободном ловишту. Податке о процентуалном учешћу поједних хранива.су исказали за сваки месец посебно.

Репродуктивни циклус дивљих свиња у календарској години почиње са септембром а завршава са августом месецом.

Септембар је месец период када дивље свиње исхраном одпочињу озбиљнне припреме за парење које следи у јесен. Зима је период бременитости дивљих крмача, пролеће је перид дојења прасади, лето је перид прираста односно завршетак предходног и почетак следећег репродуктивног циклуса који поново почиње у септембру месецу наредне године .

С обзиром на чињеницу да је дивља свиња пре свега становник шума и да је главно храниво дивљих свиња буков и храстов жир. Из тог разлога закључили су на основу дугогодишњих испитивања да јеловник дивљих свиња током целе године највише зависи од тога дали је у току календарске година уродио жир или је урод изостао..
По Бридерману (1976) анализом садржаја желудца установљене су следеће врсте хране коју дивље свиње користе.

1.Буков и храстов жир

У годинама са богатим уродом жира и бувице исти представљају приоритетно и најважније храниво са укупним годишњим учешћем од 52 % а у појединим месецима и до 80% (види табелу) Колико је значајан жир у исхрани дивљих свиња показују резултати истраживања аутора који је установио да у годинама са довољним уродом жира процентуално се смањују све остале вресте хране за разлику од година недовољним уродом жира где је евидентиран пораст других хранива нарочито кромпира са 14 на 34 % затим разних житарица 16 на 25 % и шумске биљне хране са 7 на 18%.у сваком случају преко целе године дивље свиње дају предност жиру над осталим хранивима.У вези са исхраном жиром важна су запажања Мајнхарта који је посматрањем констатовао да дивље свиње спретно љуште и избацују из уста спољни омотач жира, кестена па чак и овца.

2.Пољопривредни плодови

У јулу и августу месецу када дозревају житарице њихов удео у укуној исхрани износи и до 79 % (види табелу) По редоследу привлачности на првом месту је овас са 43% затим следе раж са 35%, јечам и пшеница са 4 % па легуминозе са 4 % Са жетвом житарица и почетком опадања жира удео житарица опада на 20 %, од тога само кукуруз чини 19 % док осталих 1 % чине плодови шумскоког воћа.

Поред житарица кромпир заузима значајно место са 37 %, од тога само у периоду од децембра до маја од 59-63 % , што се поклапа са периодом бременитости и дојења дивљих свиња када исте имају велике потребе за сочном храном потребном за стварање млека.

Интересантан је податак да кромпир најмање заступљен у исхрани дивљих свиња када га њавише има То се објашњава тиме што је пред јесен већа потреба за енергетском храном каја може да ствара резерве за зиму за разлику од кромпира који има мале енергетске вредности.

Легуминозе у усхрани дивљих свиња имју малог удела, но поред тога значајне су у периоду млечности односно дојења крмача у току априла месеца са куминацијом од 12 % у укупном делу хране.

3.Шумска биљна храна 

Иста је заступљена са 7 до 18 % у исрани дивљих свиња Од тога поџемна биљна храна има удела 2-7 % а то су ризоми, кртоле разно корење, корење рогоза шаша лиља орхидеја и друге луковице. Затим дилази наџемна биљна храна и други плодови рзличитих бљиљака (Граминае, деџампиа, епилобиум, тараџакум официнале, трифолиум, каламагростис, фрагарија, …

Шумска биљна храна кулминира у исхрани дивљих свиња у фебруару са 32 % а значајног удела има у периоду март април мај у време дојења крмача и када су оне тим актом више везане за шуму.

4.Анимaлна храна

 Анимална храна чини 4-5 % од укупне количине у току целе године и прилично је константна са незнатним повећањем у мају и јулу а чине је претежно остаци угинулих крупних животиња док су мали сисари заступљени у малој количини од 16 % од свих случајева а то су пре свега шумски мишеви, затим шкољке, пужеви и кишне глисте. Од инсеката највише су заступљене гусенице совица ларве гундеља, и појединачно лутке борове грбе Интересантан је податак Хабера (1968) који је установио 8770 гусеница у желудцу дивље свиње( совице, борове грбе, борове зоље) што само доказује да слободно можемо констатовати да је значајна улогу дивљих свиња у заштити шума од глодара, инсеката …

Из напред изнетих података очигледан је висок степен прилагодљивости дивљих свиња хранидбеним могућностима тако су поједини истраживачи констатовали врло изражена вертикалне сезонске и дневне сеобе везане са исхраном. С тим што лети насељавају брдовите пределе на високим планинама док у јесен прелазе у зону шума где се хране претежно шумским плодовима ина крају у зимском периоду спуштају се у речне долине где ровањем проналазе остаке разних барских биљака, шкољке, рибе…

На крају може се констатовати да је исхрана дивљих свиња променљива и доста зависи од понуде околине тј станишта у појединим годишњим добима затим од мира у ловишту и других утуцаја.

 Подаци из назначане табеле једино могу бити основ за правилно планирање исхране у затвореним инезвним ловиштима у којима се главна ловна дивљач дивља свиња

Уколико се у затвореним ловиштима прехрана ослања на податке из дате табеле каја је најприближнија природној може се очекивати добра репродукција, прираст самим тим и добро здравствено стање и на крају економично ловно гадовање.

Аутор:/lorist.co.rs/ Дипл. Инг шумарства Зоран Ђорђевић

Чиме се хране дивље свиње